Ovako u intervjuu za “Blic” poručuje Kristofer Klark, legendarni istoričar i profesor Univerziteta u Kembridžu.
Da li u svetu preovlađuje mišljenje da je Srbija kriva za izbijanje Prvog svetskog rata?
– To je toliko apsurdno da se nerviram pri samoj pomisli da neki istoričari tako misle. U mojim knjigama to sigurno nećete pročitati. Prvi svetski rat je tako kompleksan događaj da se ne može upreti prstom u Srbiju i reći “da, baš ga je ona izazvala”. Srbija je imala svako pravo da se bori za nacionalno jedinstvo, za nacionalni dom na isti način na koji su to pre nje učinile i Italija i Nemačka. Prvi svetski rat je rezultat akcije različitih ljudi, sa različitih pozicija i centara moći.
A ne samo atentata koji je izvršio Gavrilo Princip?
– Naravno da ne. Gavrilo Princip, Trifko Grabež, Nedeljko Čabrinović i drugi mladobosanci bili su samo delići priče, a tu su bili veći igrači. Neka ti istoričari koji za sve krive Principa ispričaju ponešto i o Konradu fon Hecendorfu, načelniku generalštaba Austrije, koji je započeo agresivnu politiku Beča prema Srbiji mnogo pre atentata. A tu su i interesi drugih moćnika, poput grofa Molteka u Berlinu ili nekoliko njih u Rusiji.
Da li je Princip bio heroj ili terorista?
– Ne možemo reći da je bio terorista. Mladi ljudi koje su 1914. nazivali teroristima bili su oni koji su se borili za slobodu a da pritom nisu prezali da u toj borbi iskoriste nasilan metod prema ugnjetaču. Nisu to bili teroristi u smislu današnjih iz Al Kaide koji hoće da ubiju ženu i decu. Princip nije bio okrutan momak. U istoriji je ostalo zapisano da se tresao kao prut nakon što je čuo da je ubio i Ferdinandovu ženu Sofiju. Nije to hteo da učini, to je bio šok za njega. Možda je to bila i najveća kazna.
Govoreći o današnjoj političkoj situaciji, mislite li da je Srbija pogrešila što je zauzela neutralan stav povodom sukoba Rusije i Ukrajine?
– Ne mislim. Niko ne može i nema pravo reći Srbiji “e, ovo je dobra, a ovo loša politika”. Svi znamo da je Srbija čvrsto vezana za Rusiju, što je i sasvim razumljivo, kao što svi znamo da Srbija grca da se izvuče iz krize i traži spas u EU. Takođe mislim da će ukrajinska kriza nužno proizvesti posledice po ceo region. U pitanju je vrlo kompleksan sukob. Nije Putin odjednom poslao vojnike i napravio nerede. Prisustvo Rusa u Ukrajini staro je nekoliko vekova, pa još se 1654. Ukrajina ujedinila sa Rusijom. EU je, verujem iz dobre namere, primorala Ukrajinu da bira između Moskve i Zapada.
Kao što je i Srbija primorana da učini, zar ne?
– Idealistički verujem u slobodu izbora. Ali da, Srbija će na kraju morati da izabere. Benefiti koje dobijate od EU su veliki i već ste dosta odmakli na putu pridruživanja. Moj san je da se sve zemlje Balkana jednog dana integrišu u EU i da se odlučivanje u velikom delu prebaci sa nacionalnog na transnacionalni nivo.
