"Šeprtlje! Ignoranti! Fanatici! Atentat u Sarajevu pre sto godina zapravo nikako nije smeo da se desi", piše "Bild" povodom stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.
"Lanac apsurdnih slučajnosti, greške i pogrešne odluke su ipak dovele do smrtonosnih hitaca na austrijskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda (50) i njegovu suprugu Sofiju (46), i to baš na godišnjicu venčanja. Bio je to atentat srpskog fanatika Gavrila Principa, koji je ceo svet povukao u rat. Mesec dana posle tog događaja Austrija je objavila rat Srbiji, Rusi su priskočili u pomoć Srbima, Nemci Austrijancima: Car Vilhelm II objavio je rat Rusiji i Francuskoj, Englezi su se digli protiv Nemaca – niz objava rata do 1918. godine koštale su života deset miliona vojnika i sedam miliona civila", navodi "Bild".
Ovaj tabloid nastavlja nagađanjem šta bi se desilo da austrijski prestolonaslednik nije ubijen u Sarajevu. I zaključuje da u avgustu 1914. godine ne bi došlo do Prvog svetskog rata. Atentat je po "Bildu" izazvao kobne lančane reakcije političkih i savezničkih obaveza, na čijem je kraju stajao rat. Smatraju čak da je sigurno da bi u veku nacionalizma mnogonacionalna austrougarska država preživela. Drugim rečima, i bez atentata u Sarajevu nacionalno pitanje verovatno bi dovelo do ratnih konflikata, ali je pitanje da li bi došlo i do svetskog rata.
"Da se nije desilo Sarajevo, istorija 20. veka bi imala sasvim drugačiji tok. Bez Prvog svetskog rata teško je zamisliti revoluciju u Rusiji i kraj ruske carevine. Radikalnog sovjetskog komunizma možda ne bi ni bilo. U Nemačkoj, gde je revolucija kanalisana, ne bi se verovatno desio Hitler, jer taj propagandista i njegovi radikalno-rasistički pogledi na svet bez izgubljenog Prvog svetskog rata i nepravedne posleratne raspodele, u šta je većina Nemaca bila uverena, ne bi mogli ni da se zamisle", tumači "Bild".
Zaključak "Bilda": Bez Prvog svetskog rata i Hitlera ne bi bilo ni Drugog svetskog rata, a SAD i Sovjetski Savez ne bi izrasli u svetske sile, dok bi Evropa bila pošteđena hladnoratovskih podela 1945. – 1989. godine.
Ni sa krajem komunizma posledice Prvog svetskog rata, po "Bildu", još nisu prevaziđene. Navodi se da su se raspale države, koje su stvorene 1919/20. godine voljom pobednika. Rat se desio u Jugoslaviji od 1991, a čak i konflikt Izraelaca i Arapa vuče korene u pograničnim napetostima Engleza i Francuza posle pada Osmanlijskog carstva 1918. godine.
Šta bi bilo kada bi biloNemački dnevnik tumači da je zbog svih tih katastrofa i konflikata, koje je rodio Prvi svetski rat povukao sa sobom, taj svetski sukob označen kao evropska "prakatastrofa". I pošto ta "prakatastrofa" vodi poreklo od ubistva austrijskog prestolonaslednika, pucnji iz Sarajeva odjekivali su kroz ceo 20. vek", zaključuje "Bild" istorijsko "šta bi bilo kad bi bilo". |
