Ukoliko Srbija zabeleži rast BDP od sedam odsto, kako se planira, a inflacija ne pređe granicu od tri procenta, penzije u Srbiji moći će da idu gore još dodatnih pet odsto.
To znači da bi prosečan penzionerski ček umesto sadašnjih 29.391 “skočio” na 30.861 dinar. Ovo bi bilo redovno uvećanje čekova najstarijih po švajcarskoj formuli, koje se primenjuje od prošle godine.
Prema mišljenju prof. dr Ljubodraga Savića, najstariji bi bili zadovoljni povećanjem od 10 odsto, ali ne treba zanemariti ni ovaj iznos.
– Realno će, ipak, penzioneri u novčaniku imati više za dva odsto, jer ako je inflacija tri, a povećanje pet, na kraju dolazimo do tog procenta – kaže profesor Savić.
Najveći broj seniora, njih oko 900.000 od 1.673.558, prima mesečno od 15.000 do proseka, odnosno do 29.391 dinar. Najbrojniji su i dalje seniori čiji čekovi se kreću od 15.000 do 20.000, gotovo 300.000, dok je onih sa najvišim primanjima, odnosno iznad 90.000 dinara, manje od 16.000.
Poslednje povećanje čekova bilo je od početka godine kada je prosečna penzija od 27.750 uvećana za 1.700 dinara, ili 5,9 odsto, što je bilo najveće povećanje u poslednjih šest godina.
Srbija je od konsolidacije penzijskog osiguranja prošla kroz nekoliko faza u pogledu načina usklađivanja penzija. Švajcarska formula uvedena je 2003. i prema njoj su penzije usklađivane u aprilu i oktobru, da bi ona bila napuštena već 2005. kao deo aranžmana sa MMF-om, pošto se insistiralo na smanjenju javne potrošnje i na dugoročnim projekcijama koje su upućivale na neodrživost penzionog sistema u Srbiji.
Do 2008. primenjivana je formula po kojoj su primanja usklađivana samo sa rastom cena. Njihova kupovna moć je održana, ali se odnos prema platama smanjio. Onda je nastupio udar na budžet pošto su penzije tokom samo jedne godine povećane kumulativno za oko 30 odsto. Epilog je bio taj da toliki nivo srpska ekonomija nije mogla da finansira, pa je 2010. uvedeno novo pravilo da se čekovi usklađuju sa inflacijom i ekonomskim rastom iznad četiri odsto. Na kraju je 2014. uvedeno smanjenje penzija, iz koga još nismo do kraja izašli, da bi 2018. počeo da važi nov, do tada neviđen institut – uvećanje uz penziju u uslovima postojanja fiskalnog prostora.
Uvođenje švajcarske formule je, po mišljenju mnogih ekonomista, najpravednije rešenje. Usklađivanje visine penzija sa rastom cena i zarada, i to 50 odsto u odnosu na inflaciju, i isto toliko u odnosu na rast zarada je darežljiviji prema penzionerima od prostog usklađivanja sa inflacijom, pošto je rast zarada obično viši od inflacije, pa primenom ove formule penzije rastu više.
Do promena Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju 2014, penzije su se usklađivale dva puta godišnje. Od usvajanja švajcarske formule 2019, formula je primenjena dva puta u dve godine, a samo tri meseca nakon usvajanja ovog modela počele su priče o njegovoj izmeni. Nedavno je, međutim, ova promena odložena na tri godine.
Savić naglašava da sve mere koje sprovodi Vlada Srbije od početka pandemije virusa korona treba podržati, ali naglašava da je pitanje koliko srpska privreda može sve to da izdrži, jer šta ako u narednih godinu dana BDP ne bude “išao gore” zbog zaduživanja.
– Učešće javnog duga u BDP ovom trenutku je 59 odsto i, kako kaže predsednik Vučić, ne očekuje da on ove godine pređe granicu od 60 procenata – kaže profesor. – Računa se na rast od šest odsto, pa ako država poveća svoj apsolutni dug i na 10, kritična granica neće biti pređena.
Ukupan javni dug Srbije krajem prošle godine dostigao je 26,7 milijardi evra, što je najveći iznos u poslednje dve decenije. Najmanje zaduženje, u iznosu od 8,8 milijardi evra, zabeleženo je krajem 2008. otkad konstanto raste. Visina duga nikad se ne posmatra izolovano, već je značajno koliko on opterećuje državu, da li je u stanju da ga servisira, i na šta je pozajmljeni novac potrošen.
Savić naglašava da se najčešće on u ekonomiji posmatra u relativnom smislu – koliko to opterećuje zemlju.
– Suštinski je važno koliki su troškovi servisiranja javnog duga. Ako to zemlja može da podnese i da svake godine uredno plaća, onda nema problema – objašnjava Savić. – Ali ako zemlja to ne može da podnese, uopšte nije važno koliki je dug.
Potrošačka sve praznija, a džepovi i stomak penzionera i pored milostinje vođe, nikada prazniji. Doktor plagijata, ministar Mali zajedno sa svojim šefom povećavaju penziju 365 puta rečima godišnje i penzionerima milostivo poklanjaju po sto evrića, a oni nikako da pobegnu od bede , jadi i gladi, a još je radnicima i penzionerima besomučno otimao platu i penziju punih četiri godina, a nikako da se sete da vrate otetog u suprotno ih stiže kletva ukoliko još nije, jer je oteto prokleto. Mogu da se ljute voljeni penzioneri koliko god hoće, a on je spasio Srbiju, tom sićom, od bankrota, priča za malu nedoraslu decu. To je njegovo pravo, a novine objavljuju svakojake gluposti. Zabavlja se narod, ukoliko mu je do zabave, pogotovu oni koji imaju penziju do 15.000 dinara i manje od toga. Gospodin ΛV je toliko posvećen svom narodu tako da nije posvetio pažnju za rođendan svoje majku, a drugu nema. Jedan blef stižđe drugog i tako redom. Gde li se tako isškolovao, ima fakultet, a završava višu trenersku školu, kojom će još dugo dugo trenirati narod na ono što ne dolikuje normalnom čoveku. Šta ćeš, a on zna šta će?