Priključenje 9 zemalja bloku koštalo bi EU više od 250 milijardi evra

pixabay.com

Proširenje EU na devet novih zemalja, uključujući Ukrajinu, koštalo bi postojeće članice više od 256 milijardi evra (220 milijardi funti), piše Gardijan.

Kako navodi, poslednji efekat bi bio pretvaranje mnogih zemalja koje trenutno uživaju neto finansijske koristi od EU u neto davaoce doprinosa.

“Sve zemlje članice će morati da plaćaju više i dobijaju manje iz budžeta EU, a mnoge zemlje članice koje su trenutno neto primaoci postaće neto davaoci doprinosa”, navodi se u listu sekretarijata Saveta EU, u koji je imao uvid Fajnenšal tajms.

Ukrajina, daleko najveća od devet zemalja koje su prihvaćene kao potencijalni kandidati, imala bi pravo na 186 milijardi evra tokom sedam godina, pored troškova rekonstrukcije Ukrajine, koje je Svetska banka ove godine procenila na oko 400 milijardi evra, piše list.

Proširenje je postalo jedna od najhitnijih tema za EU, a lideri su se sastali prošlog petka kako bi razgovarali o tome kako usmeriti debatu o ključnim pitanjima, uključujući budžet, broj mesta u Evropskom parlamentu i da li bi prošireni blok mogao da nastavi sa jednoglasnim glasanjem u pojedinim oblastima.

Jedan visoki diplomata rekao je Gardijanu da se očekuje da će budžet biti jedina najspornija tema i da treba da se reši do 2027. godine, kada će početi sledeći finansijski ciklus, da bi na taj način EU mogla da pokaže da je spremna i čime bi uklonila svaki izgovor za odlaganje daljih diskusija o tome da li i koliko brzo bi Ukrajina, Moldavija i države zapadnog Balkana mogle da se pridruže.

U dokumentu koji je procurio procenjuje se da bi se budžet povećao za 21 odsto na 1,47 milijardi evra ako bi se pridružilo svih devet zemalja. To bi podrazumevalo značajno povećanje doprinosa za Nemačku, Francusku i Holandiju, uz prelazne periode neophodne za povećanje finansiranja.

Iznos potrošen na poljoprivredu takođe bi se promenio, s tim da bi Ukrajina imala pravo na 95 milijardi evra tokom sedam godina, što bi države članice morale da uzmu u obzir još jedan trošak.

Drugi ključni fond, poznat kao kohezioni fond, koji obezbeđuje novac za infrastrukturu u manje razvijenim zemljama, takođe bi bio značajno pogođen proširenjem.

Prema sadašnjoj finansijskoj formuli, Češka, Estonija, Slovenija, Kipar, Malta i Litvanija više ne bi bile kvalifikovane za sredstva.