Najnovija jednoglasna odluka Uneska da srpski manastiri na Kosovu i Metohiji ostanu na listi ugroženih znači ne samo da je i dalje na snazi povećana budnost na njihovoj zaštiti, već je i poruka Prištini da njeno članstvo u toj svetskoj organizaciji ostaje nemoguća misija.
Srbija će i dalje Unesko svake godine izveštavati o stanju u kome se nalaze naša ugrožena kulturna dobra na KiM, ističe za Sputnjik predsednik srpske Komisije za saradnju s Uneskom Goran Milašinović, ali i ukazuje na to šta bi bilo da su naši spomenici kulture na Kosovu i Metohiji uklonjeni iz grupe koja označava da su u opasnosti.
O onima koji su u opasnosti izveštaj se podnosi svake godine, a ne jednom u deset godina kako to važi za ostala kulturna dobra. I taj izveštaj piše Srbija kao članica Uneska i potpisnica Konvencije o svetskoj baštini, objašnjava Milašinović koji ističe da je naš cilj da se o tom izveštaju ne diskutuje previše. Ukazuje i zašto -zato što bi po nekom zlonamernom scenariju to moglo da dovede do polarizacije članica Komiteta i da se eventualno otvori statusno pitanje koje mi ne želimo.
Komitet za svetsku baštinu Uneska, u kome sede predstavnici 20 članica, konstatovao je da manastiri Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu i dalje ostaju na listi svetske kulturne baštine koja je u opasnosti.
Kosovo u Unesku i dalje nemoguća misija
Milašinović, koji nije iznenađen ishodom nedavnog glasanja Komiteta, kaže da je veoma važno što na sastanku uopšte nije diskutovano o zajedničkom pismu najviših prištinskih zvaničnika Unesku. Pismo, koje je javnosti krajem maja predočio premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, uz ambiciozne zahteve sadržalo je i ocenu da je „Kosovo u potpunosti spremno za članstvo u Unesku”, neslavno je završilo.
Priština je tražila da manastiri budu uklonjeni iz kategorije ugroženih, jer su se, kako su objasnili, bezbednosne okolnosti na Kosovu potpuno promenile.
U pismu su tražili i to da Unesko u dokumentima više ne koristi „zastarelu terminologiju“ – Autonomna pokrajina Kosovo i Privremene institucije samouprave u Prištini, nego da rečnik „prilagode novim okolnostima“.
Zahtevali su na kraju da Unesko, umesto Srbije, kao „odgovornu državnu stranu za četiri spomenika“ imenuje Kosovo.
Kada se sagledaju zahetvi iz prištinskog pisma jasno je od kolikog je značaja odluka Uneskovog Komiteta, pogotovo što je pismo samo primljeno k znanju i o njemu nije bilo diskusije. Samo je potvrđeno postojeće stanje da manastiri ostaju u grupi baštine u opasnosti.
Kurtijevo pismo samo primljeno k znanju
Milašinović kaže da je naša strana jako zadovoljna što nije došlo do diskusije o pismu iz Prištine, jer to znači da nijedna od 20 članica Komiteta nije imala poseban interes za takvu vrstu diskusije.
Na pitanje šta treba da se desi da jedno kulturno dobro bude skinuto sa liste svetske baštine u opasnosti i šta bismo izgubili ukoliko bi do toga došlo, Milašinović je nedvosmislen:
„Mi zapravo želimo da sprečimo da privremene institucije na Kosovu i Metohiji ostvare njihovu političku želju koja uopošte nije motivisana bavljenjem kulturom, naukom, obrazovanjem, što jeste suština Uneska. Želimo da onemogućimo njihove težnje da dobiju status članice Uneska. Jer ako su članica Uneska onda oni pišu izveštaj o stanjima dobara na njenoj teritoriji. To su pravila Uneska i u tom slučaju mi ne bismo imali nikakkvu kontrolu nad pisanjem tih izveštaja“.
On nema nikakvu dilemu kako bi u tom slučaju izgledali izveštaji Prištine.
Šta bi uradila Priština
„Ako bi oni to pisali oni bi mogli da napišu da je sve uredu, da se ništa ne ugrožava, da je tamo najnormalniji život. Mi na to ne bismo mogli da utičemo, osim pokušajem preko nama prijateljskih država, ili mi sami ako smo u nekoj od institucija poput Komiteta, da tražimo usvajanje amandmana, ali bi to sve bilo sa malim mogućnostima izmena. To je glavna opasnost i mi bismo time izgubili kontrolu nad našim srednjevekovnim manastirima“, ističe predsednik srpske Komisije za saradnju s Uneskom.
On, inače, napominje da je skidanje dobara sa liste ugroženih vrlo, vrlo retka praksa u Unesku. To se veoma teško događa, češće se događa da se neka dobra koja nisu bila na listi stavljaju na listu u opasnosti. Mnogo ređe je, dodaje on, da se eliminišu svi oni faktori koji su doveli do toga da su oni stavljeni na listu kao dobra u opasnosti i da ona dobiju status klasičnog dobra koja nisu ugrožena za koja se onda izveštaj piše jednom u 10 godina.
To bi, kako kaže, za nas bilo veoma nepovoljno, jer 10 godina je period tokom koga može svašta da se dogodi na teritoriji koju mi na mnoge načine ne kontrolišemo.
Diplomatija odradila svoje
Milašinović podseća da od 2004. i 2006. godine, od kada su sva četiri naša dobra na listi dobara u opasnosti svake godine imamo istu situaciju da se ne diskutuje o našem izveštaju, što nam je i cilj.
– Posao koji je neophodno odraditi u tom smislu je diplomatski. Neophodno je kontaktirati sve države koje su članice Komiteta, uložiti određeni diplomatski napor, da se svi ubede da je bolje u ovom trenutku ne otvarati konflikte u Unesku. Unesko je prepun konflikata, dosta je konfliktnih tačaka u ovom trenutku i pokušaja političke polarizacije i Unesko kao organizacije nije sklon da se otvaraju ona pitanja koja su konfliktna – kaže naš sagovornik.
A pitanje statusa Kosova je, kako primećuje, jedno od takvih, koje Unesko želi da izbegne tako da je ovakav ishod sa pismom iz Prištine i bio očekivan.
On ističe i činjenicu koja je po nas povoljna okolnost što u ovom trenutku Komitetom predsedava kineska grupa, ali i to da Srbija ima dovoljno država koje razumeju i dele njene argumente protiv članstva takozvanog Kosova u Unesku.
Uzlet Srbije, ali i oprez
– Na nama je da se diplomatskim sredstvima izborimo da se naši interesi čuju i da se poštuju. Zato je važno, što smo mi aktivni u Unesku, što više dobara upišemo, što bolje naša dobra čuvamo, što bolje poštujemo pravila Uneska, to će i članice Uneska imati pozitivan odnos prema nama – ističe Milašinović.
Srbija trenutno ima šest dobara na listi kulturne baštine, nema nijedan na svetskoj listi prirode, ali ima geopark Đerdap, dva rezervata biosfere, četiri dobra na listi nematerijalne kulturne baštine, tri dobra upisana u program Sećanja sveta.
Ako uzmete na primer da jedna Kina ima 50, što je najveće bogatstvo, a Italija ima 40, onda to što ima Srbija nisu tako mali brojevi, konstatovao je naš sagovornik.
On je ocenio da u poslednjih pet-šest godina Srbija ima uzlet u Unesku, sve bolji status i sve veće poštovanje većeg broja država.
– Ovo je prilično povoljan trenutak za nas, ali to ne treba da nas uljuljka i da nam smanji oprez – zaključio je predsednik Komisije za saradnju sa Uneskom.
