Izdanjem prigodne poštanske marke i izložbom slika umetnika Adela Faresa, čiji su roditelji Srpkinja i Alžirac, Srbija i Alžir su obeležili šest decenija diplomatskih odnosa.
Nekadašnja Jugoslavija je bila prva evropska zemlja koja je priznala nezavisnost Alžira posle 132 godine francuske kolonizacije, a dve zemlje koje su nekada bile deo najbrojnijeg svetskog Pokreta nesvrstanih do danas su ostale u odličnim odnosima.
Kako je rekao direktor JP Pošta Srbije Zoran Đorđević, prigodno filatelističko izdanje je najmanje što država može da učini s obzirom na veliko prijateljstvo Srbije i Alžira. On je istakao da je to prijateljstvo veliko i čelično i, kako je naveo, “trudićemo se da bude još čvršće”.
– Borba alžirskog naroda za nezavisnost i srpskog naroda koji je u toj borbi direktno i indirektno učestvovao, s velikim brojem naših ljudi koji su bili tamo, bila je ispravna i dovela je do toga da danas imamo jednu od najrazvijenijih zemalja na afričkom kontinentu i velikog prijatelja i saradnika Srbije u ovako teškim vremenima – poručio je Zoran Đorđević.
Umetnik čija su dela predstavljena u PTT muzeju je iz mešovitog srpsko-alžirskog braka, pa je prema rečima ambasadora Alžira u Beogradu Fataha Mahraza, izložba njegovih dela primer spajanja dve kulture.
– Prijateljstvo je začeto je u vreme oslobodilačke borbe alžirskog naroda protiv francuskog kolonijalizma. Podsećam i na višestruku pomoć koju je srpski narod pružio alžirskom u borbi za nezavisnost, a ta aktivna solidarnost biće zauvek u srcima i sećanjima svih Alžiraca – rekao je on.
Jubilej u odnosima dve države, prema rečima nekadašnjeg šefa jugoslovenske diplomatije Živadina Jovanovića, simbolizuje odnose Srbije prema Alžiru i Alžircima, ali i svim narodima koji su se borili protiv jarma kolonijalizma.
– On očitava principijelno držanje naše zemlje, koja je politički, moralno i materijalno pomagala sve borbe za slobodu držeći se principa ravnopravnosti naroda. Tada se nije se obazirala na pritiske i pretnje kolonijalnih metropola, znajući da ti principi moraju biti uvaženi – priča Jovanović za “Vesti”.
Naš sagovornik ističe da su u temelju odnosa dve države prijateljstvo, međusobno poštovanje, saradnja, poverenje. To je, kako ukazuje, i primer “našeg odnosa prema kolonijama koje su znale da od nas imaju pomoć i podršku”.
– Bili smo u Pokretu nesvrstanih s Alžirom i mnogim drugim zemljama koje su se oslobađale od kolonijalnog ropstva i imali smo važnu ulogu u dekolonizaciji i poštovanju međunarodnih prava. Bio je to svetli i slavni period svetske civilizacija koja je morala da uvaži kretanja u svetu i ravnopravnost među narodima, dok danas gledamo kako Zapad hoće da zaustavi točak istorije – kaže Jovanović.
Naš sagovornik podseća da je i tokom devedesetih godina SRJ, kad je bila pod sankcijama, mogla da računa na zemlje poput Alžira.
– Vođena je tako jaka zapadna kampanja protiv nas i optuživani smo za zločine protiv muslimanskog življa, ali nas islamske države i pored toga nisu napustile, niti su uvodile mere protiv nas. Znali su da je to iskonstruisana priča – priča nekadašnji šef diplomatije SRJ kako su te zemlje poštovale istinu i nastavile da održavaju bilateralne odnose sa SRJ, a potom i Srbijom.
Istina u temelju
Poruka ministra inostranih poslova Nikole Selakovića jeste da su istorijske istine temelj neraskidivih veza, prošlih, sadašnjih i budućih, svetao primer dolazećim generacijama obe zemlje.
– Istorijske borbe se nastavljaju na novi način i u novim iskušenjima, a Srbija zahvaljuje Alžiru na bezrezervnoj podršci suverenitetu, integritetu i principijelnoj borbi za očuvanje međunarodnog poretka- poručio je između ostalog srpski šef dilomatije, a preneo pomoćnik ministra spoljnih poslova za multilateralu Milan Milanović.
Pomoć posle zemljotresa
Živadin Jovanović ističe da je Srbija ne samo u vreme dekolonizacije, već i posle oslobođenja, pomagala Alžiru i ekonomski i naučno-tehnološki.
– Bili smo jedna od najvažnijih država u pomoći Alžiru da prebrodi jak zemljotres. Naša građevinska firma Komgrap je obnavljala mediteranski lučki grad Oran na severozapadu zemlje – priča nam nekadašnji šef diplomatije SRJ.
Čvrsti stavovi
Alžir nije priznao Kosovo, a na glasanju o ulasku Kosova u Unesko bili su uzdržani. Inače, diplomatski odnosi Srbije i Alžira uspostavljeni su samo dva dana posle referenduma o nezavisnosti Alžira, održanog 1. jula 1962. Tadašnje vlasti u Beogradu su formalnu odluku o uspostavljanju diplomatskih odnosa potpisale 3. jula.
