Čuvarkuća je zanimljiva ukrasna biljka koja se koristi kao lek u narodnoj medicini. Intresantna je počevši od naziva, preko izgleda pa do lekovitih svojstava.
Naziv je dobila zbog narodnog verovanja da čuva i štiti porodicu od požara, bolesti, udara groma, vampira, veštica i ostalih nepoželjnih pojava. Postoje i drugi nazivi koji jako dobro opisuju ovu biljku: vazda živa, žednjak, pazikuća, uhovnik, gromova trava, divlje smilje.
Biljka može da naraste do 30 centimetara. Višegodišnja je biljka. Vrlo je otporna i na niske i na visoke temperature. Otporna je i na sušu; voli Sunce. Može da raste gotovo svuda; između kamenja, na stenama, na različitim tipovima zemljišta, pa čak i na krovovima kuća.
Boja varira od zelene, do bordo i ljubičaste. Listovi su u obliku rozete, a cvetovi se javljaju na vrhu i obično su crvene boje.
Čuvarkuća je jestiva. Mesnati listovi se koriste za dobijanje soka, koji je efikasan u lečenju herpesa, opekotina i čireva. Koristi se i u lečenju helikobakter pilori infekcije. U homeopatiji se upotrebljava kao preparat protiv upale grla. U kombinaciji sa medom jača imunitet.
Da bi napravili sok od čuvarkuće dovoljno je usitniti listove u multipraktikumu. Sok može i da se pije i da se koristi za obloge u slučaju uboda insekata, dok pomaže i kod uklanjanja bradavica. Kod problema sa želudcem moguće je napraviti čaj od svežih ili suvih listova čuvarkuće. Kažu da dobro leči i ranice u ustima.
Čuvarkuća je i narodni lek za ciste i miome, posebno one vezane za ženske reproduktivne organe. Sok iz listova čuvarkuće pomaže da se otpuše ušni kanali jer rastvara žutu smolu u ušima i na taj način pomaže ispiranju, odnosno čišćenju ušiju. U narodnoj medicini bol u uhu može da isčezne kada se nakapa nekoliko kapi soka čuvarkuće. Ipak, pošto bol u uhu može da bude izuzetno neprijatan, preporuka je da se traže i savet lekara.
