Posle NIN-ove nagrade za roman godine “Poslije zabave”, Stevo Grabovac je nedavno dobio i uglednu književnu nagradu “Vladan Desnica” koju su mu dodelile kolege književnici. Obe nagrade su u velikoj meri izmenile svakodnevni život ovog pisca, rođenog u Slavonskom Brodu a odraslog i školovanog u Bosanskom Brodu. Od relativno mirnog života i svakodnevnog rada u jednoj banjalučkoj firmi, sve se preokrenulo posle uglednih nagrada i on je postao popularan i tražen na sve strane.
Duhovne svečanosti
Posle povratka iz Raške, gde je bio gost na Raškim duhovnim svečanostima, i posle kratkog predaha i odmora u Banjaluci, rado je prihvatio razgovor za “Vesti”.
Šta trenutno radite i čime se bavite?
– Upravo sam stigao iz Raške sa Raških duhovnih svečanosti. Raška svake godine organizuje ovu manifestaciju, ima tu filma, slikarstva, književnosti i muzike. Mene su pozvali na promociju knjige “Poslije zabave” koja je dobila NIN-ovu nagradu, program je vodio pisac i novinar Vule Žurić, usuđujem se reći moj prijatelj i kolega. Iako je još sezona godišnjih odmora, stižu pozivi sa raznih strana da predstavim svoj roman. Za sada imam pozive iz Kragujevca, Aleksinca, iz Istre u Hrvatskoj – počinje priču Grabovac.
Kako je izgledao taj period od promocije nagrađenog romana u Brodu u martu pa do gostovanja u Raškoj?
– Dobijanje NIN-ove nagrade je neopisivo, a onda je stigla i nagrada “Vladan Desnica”, koja je za mene na određeni način i važnija zbog činjenice da je pisci dodeljuju drugim piscima, što bi se reklo nagrada struke, a pored toga je i novčano veća od NIN-ove nagrade. U svakom smislu ona za mene ima tu neku težinu iako je ne prati fama kao kod NIN-ove nagrade koja ima dugu tradiciju. Sve to je za mene nešto nepoznato i našao sam se u sasvim nekom drugom svetu sa mnogo novih obaveza, bilo je sve vrlo dinamično i krenule su promocije, gostovanja na televizijama, razgovori za novine. Meni lično je nagrada “Vladan Desnica” veoma draga i vrlo bitna, jer ona je na određeni način potvrdila kvalitet mog rada – ističe on.
Pomoć prijatelja
Koliko vam pomaže izdavač romana?
– Moj izdavač “Imprimatur” iz Banjaluke pratio me je sve ovo vreme i on to mora, jer ja bez njegove pomoći ne bih mogao odgovoriti na sve pozive i gostovanja. On i u ovom delu, ali i u poslu oko izdavanja knjiga savršeno dobro radi svoj posao, mi smo dugo zajedno i to funkcioniše odlično. Firma je osnovana malo pre nego što sam ja objavio svoju prvu knjigu i mogu reći da smo od početka zajedno. To je mlada ekipa i drago mi je da su uspešni, jer stalno pričamo da mladima treba dati šansu – podvlači Stevo.
Kada i kako pišete?
– Ne mogu reći da sam nešto organizovan, nego kada se sklope kockice i kada imam jasan plan, ja osetim potrebu za pisanjem, tada počinjem da pišem i tada sam vrlo disciplinovan. Osim pisanja tada je tu još samo druženje s ljudima koje volim, pa zbog toga mogu reći da ima malo stvari u mom životu pored pisanja i prijatelja. Ja se tada maksimalno posvećujem pisanju, pa čak ako mi posao u firmi postane prepreka ne bežim od toga da se “izvlačim” na različite načine i pisanje postaje primarno – ističe Grabovac za naš list.
Teške poruke
Roman “Poslije zabave” donosi teške teme i poruke. Kako na njih gledate?
– U ovo vreme kada se svi trudimo da pričamo i dajemo poruke s pozitivnim predznakom i ishodom, ja sam vrlo pesimističan i uopšte ne bežim od toga. Kasno je kad nam zlo dođe pred vrata, treba da nas se sve to tiče pre. Po mom mišljenju, niko od nas ne bi trebalo da ima mirnu savest iako shvatam da su nama ruke zavezane i da zato mi ne možemo mnogo uraditi – kaže Stevo.
Ponavljanje zla
Da li može da nam se to zlo ponovo desi?
– Zlo se događa svuda u svetu, a porazna je činjenica da mi u 21. veku imamo super razvijenu tehnologiju, jer danas imaš na mobilnom telefonu količinu opreme za koju je nekad trebao veliki studio, cela biblioteka je tu i mnogo toga drugog. Sve to može da stane u džep, a s druge strane ubijamo se kao u vreme Mongola i Atile, iako razlog za to apsolutno ne postoji. Bilo je u istoriji toliko pametnih, dobrih i vrednih ljudi koji su pokušali i napravili su nešto da nam olakšaju taj život i naprave ga boljim. Ali, niko od nas to nije primio sa zahvalnošću i pokušao da to sve iskoristi i taj život zaista napravi boljim. To govori da mi živimo u nekoj šizofreniji – kaže Grabovac.