Pevačica Aleksandra Prijović je postala poznata još dok se kao tinejdžerka takmičila u “Zvezdama Granda”.
Iako tada nije bila ni punoletna, počela je da zarađuje dosta novca i sve je ulagala u karijeru. Pre dve godine se udala za Filipa, najstarijeg sina proslavljenog teniskog asa Bobe Živojinovića. Iako mnogi smatraju da joj je život bio bajka, ona kaže da se zbog nekih stvari kaje, a najviše što zbog muzike nije uspela da završi srednju školu.
– Osnovnu školu sam završila u Belom Manastiru i bila sam odličan đak. Onda sam upisala Drugu srednju školu i završila redovno tri razreda, ali četvrti nisam. Prosto, život me je odveo na drugu stranu. Kada ti se desi nešto o čemu si oduvek maštao, kao ja o pevanju, onda zanemariš sve ostalo. Konkretno, ja sam školu – kaže pevačica na početku razgovora i dodaje da su joj nastavnici iz škole dozvolili da završi vanredno četvrtu godinu.
– Dosta sam putovala zbog takmičenja za Beograd i nastavu sam ostavila po strani. Ne mogu da kažem da me nije sramota što nisam završila četvrti razred. Kajem se i svakako želim da završim školu.
Naša sagovornica ističe da joj je takmičenje za “Zvezde Granda” bilo najbitnije u životu:
– Prosto me je život odveo na drugu stranu. Ja nisam jedina, ima mnogo pevača, ne samo kod nas već i u svetu, koji nisu završili školu. Obrazovanje je bitno, ali ako ne završiš školu, ne znači da nećeš uspeti u životu.
Aleksandra je rođena u Srbiji, ali je odrasla u Hrvatskoj, gde, kako kaže, nikada nije imala problem što je Srpkinja.
– Rođena sam u Somboru, ali sam se odmah po rođenju preselila u Hrvatsku. Imala sam baš lepo detinjstvo. Družila sam se i sa Srbima i sa Hrvatima. Nikada nisam, kao ni moji vršnjaci, pravila razliku ko je Srbin, a ko Hrvat. Učili su me da smo svi isti. Valjda je bitno kakav je ko čovek, a ne koje je nacionalnosti. Kao devojčica, redovno sam odlazila kod bake Bose, deke Đure i tate Nedeljka u Srbiju u selo Bajša, koje se nalazi pored Bačke Topole.
Poznata pevačica ipak je imala jedan problem sa vršnjacima – deca su je često zadirkivala zbog njenog talenta.
– Smejali su mi se kada sam pevala u školi, pa kasnije i u “Zvezdama granda”. Govorila sam im da će se jednog dana hvaliti da su išli sa mnom u školu. Na kraju se tako i desilo.
U školi je pričala na hrvatskom jeziku, a kod kuće se govorio srpski.
– I dan-danas mi se desi da mi izleti neka hrvatska reč. Osim toga što sam u školi učila hrvatski kao maternji, pohađala sam časove i srpskog jezika. Nastavnici koji su nas učili srpski organizovali su putovanje u Beograd. Nikad neću zaboraviti moj prvi dolazak u taj veliki grad! Bila sam toliko uzbuđena. Kada sam videla tablu na kojoj piše “Beograd”, počela sam da se tresem od sreće – priča Aleksandra.
Ona se prisetila i svog drugog susreta sa prestonicom i tvrdi da je još tada znala da će to postati njen grad:
– Sa 13 godina sam snimila svoje dve prve pesme. To je bio moj drugi susret sa Beogradom. Otišla sam sa mamom kod Miće Nikolića i rekla joj: “Ja ću jednog dana živeti u Beogradu.” Prosto sam znala da će se to desiti. Sve što sam zamislila u glavi na kraju se i desilo. Mama mi je tada kroz osmeh rekla: “Ma da, hoćeš sigurno.” Inače, talenat za pevanje sam nasledila od mamine majke, moje pokojne bake. Nju nikad nisam upoznala jer je umrla kada je moja majka imala 16 godina, ali su mi svi rekli da imam glas kao ona. Mama često kaže da bi baka Dragica bila srećna i ponosna da može danas da me vidi.
Pevačica je od malih nogu bila sigurna da će postati velika zvezda:
– Sa tri godine sam počela da pevam po kući i navlačim na sebe bakine marame. Glumila sam da sam na bini “Grand šoua”. U Hrvatskoj se nisu emitovale takve muzičke emisije, tako da sam jedva čekala da dođem kod bake i deke u Srbiju da gledam “Grand”. Još tada se videlo da će muzika biti moj život. Prvi ozbiljniji nastup imala sam u osnovnoj školi, kada sam se prijavila za festival Deca pevaju hitove. Pevala sam hit Nine Badrić “Takvi kao ti” i osvojila prvo mesto. Kasnije sam počela da gostujem po televizijama i to su bili neki moji prvi javni nastupi. Inače, volela sam isključivo zabavnu muziku. Dešavalo se da mi mama pusti neku narodnu pesmu dok se vozimo u kolima, a ja odmah promenim stanicu. Volela sam neki drugi žanr dok se jednog dana nisam prebacila na narodnu muziku.
“Zvezde Granda” promenile su joj život iz korena iako je ispala u prvom krugu.
– Sa “Grandom” sam potpisala ugovor 2011. godine i on ističe u septembru. Mnogo sam želela da se prijavim za takmičenje “Zvezde Granda” i, naravno, da prođem u finale. Na audiciju u Suboticu otišla sam sa mamom, bakom i dekom. Imala sam veliku tremu da pevam ispred Saše Popovića. Prošla sam audiciju i plasirala se na takmičenje. Taj period života nikad neću zaboraviti – priča Prija i nastavlja:
– Bilo je tu mnogo odricanja. Moja porodica se veoma istrošila, a mama je zbog mene izgubila posao. Snimanja su bila vikendom, a mama je u to vreme pevala u jednom klubu u Hrvatskoj. Pošto nije stizala da me vozi u Beograd, morala je da izabere i tako je ostala bez tog angažmana. Tata, baka i deka su vodili autobus sa navijačima, a ja sam išla sa mamom. Bila sam baš mlada i neiskusna, nisam se snalazila ni sa šminkom ni sa garderobom. Sada kada vidim te snimke bude mi krivo što se nisam lepše obukla ili našminkala ili napravila neku lepšu frizuru. Niko u to vreme nije imao stiliste i osobe koje brinu kako izgledamo, prosto smo svi sami sebe oblačili kako smo znali i umeli. Kada sam ispala iz takmičenja, čvrsto sam rešila da neću više pokušavati u “Zvezdama granda”.
Pa nisu se skole pozatvarale. Ko zeli da uci, taj moze uvek.