Etnomuzikolog i kompozitor Dimitrije Golemović osmislio je i zapisao u knjizi “Tijani za laku noć” i priču o jednom zanimljivom takmičenju u pevanju ptica, u kome je konačnu presudu morao da donese lav.
Kralj životinja kao sudija
– Lav se vraćao s puta, kad pred njega iskoči Zec. Iznenađen zbog njegove smelosti, Lav ga upita:
“Hej, mali! Kakav je to način da pred mene iskačeš kao neki razbojnik? Hoćeš li da mi srce prepukne od iznenađenja?”. Sve to, iako je izrečeno ljutitim glasom, Lav je propratio sa šeretskim osmehom na licu.
“Plemeniti gospodaru”, odgovori Zec.
“Nemoj da misliš da sam neučtiv i nevaspitan. Znam ja za red i da je trebalo da svoju posetu Tebi prvo najavim, ali za to naprosto nije bilo vremena. Okolnosti su me na to naterale…”
“Kakve okolnosti? O čemu se radi?”, umorno će Lav.
“Velika je nevolja, gospodaru!”
“Nevolja? Govori, kakva nevolja”, sad ga je Lav požurivao, zabrinutim glasom.
“Tuča, ovaj svađa! Tačnije: svađa pa tuča”, Zeka će brzo.
“Svađa pa tuča? Je li to problem koji mogu da rešim?”
“Uveren sam da možeš, plemeniti…”
“Pričaj dalje”, Lav ga prekide u pola rečenice, “i mani se formalnosti. Kad smo sami, zovi me samo: Lave!”
“Važi… Lave”, Zeki najednom kao da bi lakše. “U šumi je izbila svađa između ptica.”
“Ptica?”
“Da, ptica. I na tome nije stalo. U svađu su uvukle i rođake sa sela, tako da verovatno nema ni jedne ptice na svetu koja nije posvađana s nekom drugom.”
“Ma, jesi li siguran?”, upita Lav ne verujući. “Da ne preteruješ?”
“Nimalo”, Zeka odgovori. “Stvar se baš iskomplikovala”.
“A koji je povod za tu svađu?”
“Pevanje!”, Zeka odgovori, “odnosno koja ptica lepše peva”.
“Koja lepše peva?! Zar nije važnije ko je jači, brži i tako to?
Pevanje? Kome to može da bude važno?”
“Pa, pticama”, odgovori Zeka, pokazavši suštinsko poznavanje ovih životinja
Cvrkutanje i pijukanje
“Pticama?! Pa da”, postade Lavu jasno. Ptice po ceo dan samo cvrkuću, zvižde, pijuču i puštaju razne glasove, pomisli.
To one verovatno nazivaju pevanjem! “I kakva je sad situacija? Pomenuo si neku tuču!”, upita.
“Da. Njihova svađa završila se tučom. Tu se nije znalo ni ko pije, ni ko plaća. Perje je letelo na sve strane.”
“A sad?”
“Sad je mir.”
“Kako to? Pomirile su se?”
“Ma ne, nego… če, če, čekaju tebe”, promuca Zeka.
“Me, mene?”, Lav će, imitirajući ga s podrugljivim osmehom na licu, a onda upita ozbiljno: “A zašto?”
“Možda sam ja pomalo kriv. Ne znajući kako da zaustavim tuču, obećao sam im da ćeš ti rešiti njihov problem”.
“Ja da rešim? Zašto baš ja?”
“Pa ti si kralj svih životinja, i ako neko to može, to si onda ti.”
“Kralj? Jeste, ja sam kralj, u pravu si, ali kako…”, Lav će, ali ga Zeka prekide usred rečenice:
“Da napraviš takmičenje”.
Posle nekoliko minuta nađoše se na obližnjem proplanku. Na njemu je vladala grobna tišina. Čudno, tim pre što je proplanak bio prekriven pticama. Čini se da su sve bile tu, neke da se takmiče, a neke da ih u tome bodre. One ptice koje nisu našle mesto na proplanku, načičkale su se po granama okolnog drveća.
Lav izađe nasred proplanka i obrati se pticama:
“Dragi moji podanici. Vratio sam se s puta. Zec me je upoznao s problemom i ja sam voljan da se takmičenje održi. Samo bih
hteo da vas zamolim za malo strpljenja, što znači da takmičenje počne tek pred zalazak sunca, kad postane malo svežije”.
To reče misleći kako će imati dovoljno vremena da ruča i malo se odmori.
Ptice ovaj predlog svesrdno podržaše, pa Lav ode svojoj kući. Bio je gladan, umoran, a iznad svega zabrinut zbog ovog problema.
Podrška supruge
Lav uđe u kuću gde ga dočeka žena i kad ga vide onako zamišljenog, ništa ne reče, već iznese ručak. Lav je počeo sa jelom i sa svakim zalogajem bio je sve boljeg raspoloženja, tako da se pred kraj ručka sasvim odobrovoljio. Uz kafu ispriča Lavici kakav ga problem muči, a ova ga, kako to obično žene znaju, umiri s nekoliko reči:
“Mužu moj. To zaista nije vredno nerviranja. Sad lepo lezi i odmori se, a ja ću te probuditi na vreme. Ti ćeš to lako rešiti.
Uostalom, kakav god sud da doneseš, to je ipak kraljeva odluka, pa i ptice neće imati drugog izbora, nego da te poslušaju.”
“I Zec mi je rekao nešto slično”, Lav reče. “Misliš li da će sve ići glatko?”
“Uverena sam. Videćeš”, reče Lavica i isprati ga do kreveta.
Posle otprilike sat vremena Lav se probudio, protegao i zevnuo, zadovoljan što se lepo odmorio, a onda nevoljno pomisli na ptičje takmičenje:
“Kad se nešto mora, nije teško”, reče s…mom sebi, pozdravi se sa ženom i uputi se na poljanu. Iz daleka začu graju, pa se poboja
da opet nije izbila neka svađa, može biti i tuča. Na sreću, u pitanju je bila samo žučnija rasprava. Kad se pojavio, sve utihnu.
Lav uđe u krug i zauze svoje mesto. Pročisti grlo, nakašlja se nekoliko puta, pa reče:
“Drage moje i dragi moji. Evo me, s nadom da ćemo se lepo zabaviti, a naposletku odabrati najboljeg.” Ptice zagrajaše oduševljeno, a Lav ih umiri rečima:
“I odmah da vam kažem da će na ovom takmičenju biti samo jedan pobednik.”
Takmičenje u pevanju
“Da, pevačko. Neka sve ptice izađu i pokažu šta znaju, a ti presudi. Ako ništa drugo, dobićeš na vremenu, da se ptice možda
malo ‘ohlade’. Šta kažeš?”, upita ga Zec.
“Zeko, tvoja ideja mi se čini zanimljivom. Ja se ne bih setio nečeg boljeg. Ako urodi plodom, unaprediću te u ličnog sekretara.”
“Hvala, plemeniti gospodaru”, Zeka će polaskan kraljevim rečima.
“Nego, hajde da vidimo šta se dešava sa pticama. Jesu li mirne, ili su opet počele sa svojom svađom!” Lav ništa ne odgovori već samo dade Zeki znak da pođu.
