Minja Subota je u knjizi interesantnih priča sa putovanja, koncertnih turneja i bogate kompozitorske, pozorišne i televizijske karijere, napisao i priču tonskog tehničara iz Radio Beograda Larija Levickog.
Levicki, piše Subota, godinama je radio u tonskoj režiji Radio Beograda, a jednu noć kada je dežurao za tonskim pultom i emitovao emisiju posvećenu deci ometenoj u razvoju posebno je zapamtio.
Ništa nije odvalio
– Bili su kasni sati kada je pozvonio telefon. Lari je podigao slušalicu i sagovornik ga je upitao: – Da li je to Radio Beograd?
– Da – odgovorio je Lari.
– Ovde Tito.
Lari se ukočio, jer je stvarno prepoznao Titov glas.
– Izvolite, druže predsedniče.
– Kasno sjedim i nešto radim i slušam vašu emisiju. Izvanredna je. Kažite vašim saradnicima da treba više ovakvih emisija – rekao je Tito.
Lari se Titu zahvalio i rekao da će savet preneti kolegama i urednicima, i da će ih to jako obradovati.
Sutradan, kada su preslušali traku, jer se program i razgovori u Radio Beogradu neprekidno snimaju, svi su bili puni hvale za kolegu Larija. Ali, iskreno govoreći, njegova velika zasluga bila je u tome što je prepoznao Titov glas i nije ništa “odvalio”, misleći da ga neko zafrkava. Jer, dozvolićete, da vam se neko javi oko ponoći i kaže da je na vezi Tito, šta bi pomislili? Ali, tu nije kraj ove priče.
Svi srećni
– Larijev rođak je bio šef marketinga naše poznate konfekcije Beko, koja, nažalost, danas ne postoji, i bar jednom godišnje je Titu i Jovanki lično odnosio neke ekskluzivne kolekcije da im ih prikaže. Tom prilikom krenuo je na Brione da im predstavi kolekciju bundi i poveo Larija da mu malo pomogne. Tito i Jovanka su pogledali kolekciju koja im se svidela, prokomentarisali sa Larijevim rođakom, koga su inače poznavali i simpatisali. U jednom momentu Tito ga je upitao ko je taj mladi čovek pored njega. Rođak ga je predstavio, a Lari je smogao hrabrosti da kaže: “Druže predsedniče, vi i ja smo jedne noći razgovarali telefonom.”
Tito se začudio i upitao ga kada je to bilo?
Kada mu je Lari ispričao čitav događaj, Tito se svega sećao i upitao ga da li je kolegama preneo njegovu poruku?
Lari mu je potvrdio i preneo da su svi bili jako srećni, kao i da im je bilo drago što Tito sluša program i emisije Radio Beograda.
Krčanjem do uređaja
Kada je Tito u pitanju, evo jednog događaja koji se mogao katastrofalno završiti za mnoge inženjere i tehničare u Radio Beogradu. Predsednik Tito se iz posete Velikoj Britaniji. vratio vozom u Beograd, i na trgu ispred beogradske železničke stanice sa tribine se obratio građanima i slušaocima Radio Beograda i ostalih tadašnjih radio centara širom Jugoslavije. Međutim, u toku govora došlo je do krčanja i smetnji na užas ljudi iz Državne bezbednosti i svih onih koji su bili zaduženi za organizaciju ovog dočeka.
Odmah posle dočeka poslat je glavni inženjer iz Državne bezbednosti u Radio Beograd, sa nalogom da ispita slučaj i napravi spisak svih onih koje treba privesti i uhapsiti kao neprijatelje.
Kolega inženjer iz Državne bezbednosti bio je izuzetan stručnjak i, kao takav, zadužen za sve Titove radio i telekomunikacione veze. Konsultujući se sa kolegama u Radio Beogradu, i ispitujući čitav slučaj, utvrdio je da su njihovi uređaji dotrajali i praktično neupotrebljivi, i da je do ovakvih problema moralo doći.
Saopštio je to drugovima iz Državne bezbednosti, ali oni u to nisu poverovali. Naložili su mu da ponovo ode u Radio Beograd i detaljnije ispita čitav slučaj, jer tamo sigurno postoje neprijatelji koji su to uradili, i da im ipak donese spisak onih koje treba privesti i saslušati.
Kada im je ponovo saopštio da je sve savesno ispitao i da stvarno takav spisak ne može napraviti, drugovi iz Državne bezbednosti su na kraju prihvatili njegov izveštaj, ali su mu naložili da odmah ode u Radio Beograd i napravi spisak. Kada ih je on upitao – kakav spisak? Rekli su mu – pa spisak uređaja koji su im potrebni!
I tako je Radio Beograd, zahvaljujući kolegi inženjeru iz Državne bezbednosti, dobio najmodernije uređaje.
Ali, bilo je tu i povuci-potegni. Ipak, sve se lepo završilo. Taj događaj su mnogi u Radio Beogradu dugo pamtili i prepričavali.
U ime naroda
Za vreme komunizma, sve odluke i opomene disciplinske komisije, i za sitne prekršaje na radnom mestu počinjale su zastrašujućom rečenicom “u ime naroda”, zapisao je Minja.
– Tako je jednom prilikom poznati spiker i dugogodišnji urednik emisije “Vreme sporta i razonode” Svetislav Vuković dobio opomenu da zbog toga što je jednom prijatelju ispunio želju na “Željama i čestitkama” kad ga je ovaj telefonom zamolio u toku emitovanja, koju je on kasnije i platio. Sveta je bio šokiran, počeo je da štuca, nije mogao da se zaustavi.
Na vestima ga je zamenila koleginica. Intervenisala je i Hitna pomoć. Sveta je inače bio talentovan pesnik i pisac velikog broja tekstova za kompozicije zabavne muzike, koje su pobeđivale na mnogim festivalima i danas postale evergrini, kao što su: “Odiseja”, “Volim te” i brojne dečje pesme…
