Minja Subota, čuveni televizijski autor i voditelj koji je decenijama na televiziji realizovao na stotine televizijskih emisija, vodeći i komentarišući najveće evrovizijske spektakle, iz bogate riznice događaja i sećanja i zanimljivih priča za ovu knjigu napisao je i priču kako su nastajale i nestajale neke čuvene pesme.
– Televizija je nekada bila strast i za nas koji smo stvarali program i za one koji su ga gledali – govori sada Minja, prisećajući se brojnih putovanja i turneja na kojima je često bio i kao kompozitor.
Čitaocima poklanja priče o tome kako su nastale (a neke privremeno i nestajale) pesme “Deca su ukras sveta”, “Beograde”, “Slon lepotan Don Dolan i slonica Mica”, “Računajte na nas”, “Razbole se lisica”, “Išli smo u Afriku”, “Sećanje na aspidu Kosanu”, “Hej vojnici vazduhoplovci”, i mnoge druge…
Oslušnuo muziku
– Na omotu ploče “singlice”, koja je bila prigodno izdanje za akciju propagande mleka među decom, ugledao sam strofu “Cveće je ukras bašte, leptir je ukras cveta, a deca puna mašte, deca su ukras sveta.” U potpisu Ljubivoje Ršumović – piše Subota.
Oduševljen stihovima, Minja je predložio Ršumu da napiše još dve strofe, a da ovi stihovi budu refren za pesmu koju će komponovati.
“Neme sveta ni planete gde ne može stići dete…” – napisao je nekoliko dana kasnije Ršum, a Minja je, kako priznaje, dobio predivne stihove i komponovao je “Deca su ukras sveta”, koju je snimio sa horom “Kolibri”.
Nismu ni slutili da će to postati himna naše dece.
– Na jednoj konferenciji za štampu veliki i mudri Raša Popov je iznenađenim novinarima rekao: “Ršum i Minja su komponovali srpsku Marseljezu, poklonili su pesmu “Deca su ukras sveta”, koja može biti himna ne samo naše dece već i dece u drugim zemljama.”
I tako, u tim Ršumovim stihovima, ja sam oslušnuo muziku, koju su oni već nosili u sebi, i odenuo ih u muzičko ruho, verujući da će se to deci svideti.
Stihove za pesmu “Slon lepotan Don Dolan” napisao je i dao mu Svetislav Vuković Sveta, dugogodišnji urednik, spiker Radio Beograda i autor mnogih velikih zabavnih hitova.
Za festival “Beogradsko proleće” 1963. Duško Jakšić, glumac, pevač i kantautor i Đorđe Marjanović, stvorili su pesmu “Beograde”, koja je izabrana od 272 pesme, osvojila drugu nagradu publike, a potom postala jedna od himni našeg glavnog grada.
Čelična krila
U priči kako je nastala kompozicija koja je i danas popularna u našoj vojsci, “Hej, vojnici vazduhoplovci”, Minja ističe da ju je napisao kompozitor i dirigent Jovan Adamov Joca za tradicionalni “Armijski festival” kako bi prisustvovao festivalu i, nekoliko dana proveo “van kasarne”. Polaznu osnovu za tekst našao je u činjenici da vojni rok služi u avijaciji i iskoristio reči vojnici vazduhoploci, jer lete čeličnim krilima.
Pesmu je odlično izveo Slavko Perović. Već kada je Adamov krenuo po šinjel, dotrčao je vojnik i povikao: “Vojnik Jovan Adamov da odmah dođe kod bine!”
Otrčao Joca do bine, a tamo svi uzbuđeni dovikuju mu: – Gde si, bre, izlazi na binu, dobio si prvu nagradu publike i vojnika koji su glasali širom Jugoslavije!
Izašao Joca na binu, pred publiku i kamere da sve pozdravi i da se zahvali, i mahne vazduhoplovcima u Somboru, kojima je i poklonio pesmu.
“Hej, vojnici, vazduhoplovci, čelična krila naše armije” pesma je koju su zavoleli svi piloti, i verujem da će dugo biti himna našeg ratnog vazduhoplovstva.
– Pesma “Računajte na nas” u to vreme postala je, na neki način, “himna” mladih. Đorđe je to lepo i toplo napisao. Posle Tita, mnogi su mu zbog te pesme zamerali, bilo je napisa i u hrvatskoj štampi. Đole se zbog svega toga užasno nervirao.
On je tu pesmu uradio sasvim čisto, iz srca i toplo. I nije tu bilo ikakvih manipulacija, kako su mu pripisivali da se nekome dodvoravao.
Afrika, paprika i lisica
Na stihove Ljubivoja Ršumovića, Subota je komponovao mnoge pesme uz koje i danas generacije odrastaju.
Kada je predsednik Tito bio u Kliničkom centru u Ljubljani, nije smela da se izvodi dečja pesmica “Razbole se lisica”. Naravno da ni sam Tito ne bi stavio ovakvu zabranu, ali dušebrižnici su bili oprezni. Ne dao Bog da neko pomisli… Kada su dečje pesme u pitanju, izgleda prosto neverovatno, ali bilo je još takvih slučajeva. U ono socijalističko vreme sreo jedan naš visoki funkcioner Ršuma pa mu održao predavanje.
– Slušaj, Ršume, nismo mi naivni! Šta ti i Minja sa onom pesmom “Išli smo u Afriku” mislite? Nju treba zabraniti! Nismo mi išli u Afriku da sadimo papriku, nego da osnivamo Pokret nesvrstanih.
Srećom da njegov stav nisu podržali drugi funkcioneri, i tako smo Ršum i ja spasli za našu decu i Afriku i papriku.
“Kada sam svojevremeno komponovao pesme iz Ršumovog ciklusa ‘Još nam samo ale fale’, bila je jedna duhovita sa naslovom ‘Sećanje na aspidu Kosanu’. Prvi stih glasi: Sećanje me često kosne, došla je iz bratske Bosne, to aspida beše silna, ali nervno nestabilna’… Kada su u Bosni čuli ovu pesmu, neki njihovi lideri su tražili da se ona ne emituje na radio-stanicama. Skinuli su pesmu sa programa, ali što se nervoze tiče bilo je nje u Bosni, samo nešto kasnije, na žalost svih nas.
Programskih problema zbog pesama bilo je i u periodu kada se Tito rastao od drugarice Jovanke. Tada su pevači, koji su nastupali pred predsednikom, morali da daju na odobrenje spiskove pesama koje će izvoditi.”
Išli smo u Afriku
Posle čitanja ovih priča, Subota optimistički predlaže slušanje pesme “Išli smo u Afriku”. Mogla bi, piše, i da se sluša “Razbole se lisica”, jer je i sa nje u međuvremenu skinut embargo.
Sutra – Priče iz bolje prošlosti (5): Bomba na viljuškaru
