Jedna od znamenitosti Beograda sigurno je Muzej automobila, koji se nalazi u zdanju “prve moderne garaže” sagrađene u Beogradu još pre rata, u ulici Majke Jevrosime. Njegov osnivač i vlasnik je naš sugrađanin Bratislav Braca Petković, koji je godinama prikupljao tu fantastičnu kolekciju automobila, a koja, budući da su svi ti izloženi primerci iz Srbije, predstavlja, na najbolji način, našu Srbiju i njenu evropsku tehničku prošlost.
Svaki izloženi automobil ima interesantnu priču. Uživao sam u nekima od njih koje mi je Braca ispričao, pa evo jedne po kojoj bi sigurno mogao da se snimi i film.
Priča je o vrlo retkom i cenjenom engleskom automobilu marke alvis. Po Bracinim rečima, taj automobil proizveden je 1930. u fabrici Alvis, koja je inače bila i tada, a i kasnije, poznata po proizvodnji avionskih motora.
Ostala u Beogradu
Ove automobile, ručno rađene, fabrika je pravila za ekskluzivne kupce i proizvedeno ih je samo nekoliko stotina.
Među bogatim Englezima koji su vozili rols-rojsove i bentlije bilo je i onih koji su hteli da sami voze svoj automobil – bez šofera. To su bili takozvani alvispipl, vlasnici ovih malobrojnih izvanredno dizajniranih automobila. Klub vlasnika alvisa uvek je bio prestižniji od kluba vlasnika rols-rojsa. Otkuda taj ekskluzivni automobil u beogradskom muzeju automobila?
Vlasnica tog automobila bila je mlada i imućna Engleskinja po imenu Doris, čiji je otac bio visoki britanski oficir u Indiji. Godine 1935. uputila se ovim automobilom iz Engleske u Indiju da poseti oca. Stigla je u Beograd i odsela u hotelu “Mažestik”. Bio je početak novembra, a kako u sistemu za hlađenje nije imala mešavinu s alkoholom, usled niskih temperatura i smrzavanja, pukla je glava motora. Dalje se nije moglo i Doris se obratila automehaničaru Brkiću u ulici Admirala Geprata. On je pregledao automobil i obećao da će ga popraviti, ali je ona odmah poručila i glavu motora iz Engleske.
Brkić, koji je bio dobar automehaničar, uspeo je da glavu motora popravi, kako to Braca Petković objašnjava, sistemom “nakucavanja”, ali dok je trajala popravka i čekanje glave motora rodila se i ljubav između njih dvoje. Doris nije produžila u Indiju već je ostala u Beogradu, u srećnom braku sa gospodinom Brkićem.
Alvis preživeo rat
Braca Petković je Doris upoznao šezdesetih godina kad je kod nje išao na privatne časove engleskog jezika. I Braca je počeo traganje za automobilom. Saznao je da je alvis preživeo rat i da ga Nemci nisu konfiskovali, verovatno iz razloga što nije imao gume, a i engleska vozila nisu ih interesovala. Posle rata vozilo je prodato i bilo je u vlasništvu njegovog prijatelja Bate Đorđevića i njegovog kuma Mikija Savićevića, direktora Geneksa.
Krenuo je tim tragom i našao ga u jednoj garaži, u Maglajskoj ulici, kod Zvezdinog stadiona, otkupio i dovezao u garažu. Pozvao je gospođu Doris da vidi auto i ona se rasplakala.
Ovaj alvis je, po Bracinim rečima, bio u dobrom mehaničkom stanju, imao ispravan motor i brižljivom restauracijom doveden je u besprekorno stanje.
Na automobilu su svi delovi originalni, a o kvalitetu ovih ručno rađenih automobila govori i podatak da je od svih proizvedenih oko sedamdeset posto i danas u upotrebi.
Muzej automobila Brace Petkovića velika je riznica priča i događaja, a tih pedesetak izloženih automobila su čudesna storija o prošlosti naše Srbije.
Teatar pored automobila
Kakvo mišljenje u Evropi imaju o prošlosti automobilizma u Srbiji najbolje mi je pokazao susret sa jednom od producentkinja poznate putopisne serije Bi-Bi-Sija autora Majkla Polina, koja je došla u Beograd da snimi nešto atraktivno i interesantno. Na moj predlog da bi to možda bilo u Muzeju automobila, ona me je upitala: “Kako izgledaju ti automobili u Muzeju?” Odgovorio sam joj da su isti kao i u londonskom muzeju automobila. Ono što ni u jednom muzeju automobila u svetu nema jeste teatar, koji je osnovao Braca Petković, diplomirani reditelj, na čijoj se sceni godinama igraju izvanredne predstave u kojima nastupaju naši najistaknutiji dramski umetnici.
Ponuda Engleza
Pre nekoliko godina, specijalno iz Engleske Muzej automobila posetili su članovi kluba Alvis automobila. Oni su saznali da se u beogradskom Muzeju nalazi jedan od tih za koje su verovali da je zauvek izgubljen. I jedino što su znali o njemu bilo je da je otišao negde na istok. Bili su iznenađeni kada su ga videli u besprekornom stanju i proverom broja motora ustanovili da je to stvarno taj “izgubljeni” alvis. Naravno da su pitali da li se automobil prodaje. Svi koji poznaju Bracu Petkovića znaju da on nijedan eksponat iz Muzeja nikada ne bi prodao, iako bi za neke od njih, pogotovo za unikatne svetske primerke, dobio čitavo bogatstvo.
