Grupa od desetoro zaljubljenika u fotografiju, iz Beograda i Sarajeva, među kojima i Minja Subota, krenula je juna 1971. u Francusku, u grad Šalon sur Saon, na petnaestodnevna predavanja i polaganje ispita za dobijanje diplome majstora francuske fotografije.
Svi su u Beogradu dopisno pohađali prestižnu američku školu fotografije Famous School Internacional, sa željom da steknu još više obrazovanje iz oblasti fotografije. Želeli su i da dobiju i francusku majstorsku diplomu. O tom putovanju po gradu pronalazača fotografije, Minja Subota piše u knjizi “Muzičke priče iz naše bolje prošlosti: Putevi i prijatelji”.
Prvi poeni za ekipu
– Vodio nas je profesor Nikola Radošević, umetnik u oblasti fotografije, i čovek koji je fotografskom umeću obučio mnoge entuzijaste, a kasnije izuzetne umetnike i majstore. Bio je član i jedan od funkcionera Svetske fotografske asocijacije, ugledan i priznati fotografski umetnik među kolegama u svetu.
Gradić Šalon, u istoriji svetske fotografije poznat je po tome što je, pored njega, u mestu Gras, godine 1826, Žozef Nisefor Nijeps snimio prvu uspešnu fotografiju u svetu. Na njoj je onaj poznati kadar s tavanskog prozora njegove kuće. U tom gradu nalazi se muzej Nisefora Nijepsa, pronalazača fotografije, a u maloj ulici iza muzeja, u samom jezgru ovoga gradića, i njegova rodna kuća, obeležena spomen-pločom.
Nastava i praktični radovi odvijali su se u upravo osnovanoj “Evropskoj kući fotografije” pored muzeja Nisefora Nijepsa i bila opremljena sa pet foto-studija.
Bilo je neočekivano što smo mi iz tadašnje Jugoslavije, bili i prvi koji su došli na predavanja i polaganje ispita. Rečeno u šali, tada smo mi jugovići uvek bili prvi. Direktor Evropske kuće fotografije i naš domaćin bio je generalni sekretar Evropske fotografske asocijacije, Belgijanac, gospodin Viki Kuk.
Nastava je trebalo da počne, a profesionalna elektronska rasveta nije bila raspakovana i postavljena po studijima. Viki Kuk je saznao da sam ja i inženjer elektronike i upitao me da li bih sa našom ekipom mogao te noći da raspakujem i montiram rasvetu u tih pet studija. I mi smo već oko jedan sat posle ponoći postavili i uključili svu elektronsku rasvetu. Svi su bili oduševljeni iako to u stvari i nije bio kakav podvig, ali, u svakom slučaju, moja ekipa je pokupila prve poene – seća se Minja Subota
Istorijske relikvije
– Predavači i predavanja su bili na najvišem nivou, a praktični radovi i polaganja ispita iz svake oblasti fotografije pravi umetnički izazov za svakoga od nas. Boravak u Šalonu, u tom prelepom vinskom kraju Francuske, sve nas je oduševio. Uživali smo u atmosferi francuske Provanse. U muzej smo ulazili svakodnevno, čak smo i kustosu pomagali oko rasporeda eksponata, a to su sve bili lični predmeti Nisefora Nijepsa, danas relikvije istorije svetske ftografije. Ali ono što smo najviše želeli jeste da posetimo imanje i kuću sa čijeg je tavana Nijeps snimio prvu uspešnu fotografiju na svetu. To imanje u mestu Gras nalazilo se na samoj periferiji Šalona. Vlasnik je tada bio jedan stariji bogati Francuz i, kako je govorio naš domaćin Kuk, nije bio raspoložen da prima posetioce. Tražili smo od Kuka da ga ipak pozove telefonom i zamoli da nas primi. Ponovio je da će nas sigurno odbiti, ali je na naše insistiranje najzad pristao. Pozvao ga je i objasnio mu da se javlja u ime studenata iz Jugoslavije koji su u Šalonu na polaganjima ispita, i da bi želeli da posete njegovo imanje i vide kuću s koje je Nijeps snimio tu prvu fotografiju. Na njegovo iznenađenje, gospodin mu je odgovorio da će nas primiti i da nas očekuje sutra pre podne. Viki Kuk je bio u šoku. Tolike su delegacije i grupe dolazile, ali nikada nikoga nije hteo da primi.
Slava naših oficira
– Stigli smo u Gras ispred znamenite kuće sa čijeg je tavana 1826. godine, eksponirajući osam sati, Nisefor Nijeps snimio prvu uspešnu fotografiju u svetu. Imanje je ograđeno visokim belim zidom i velikom drvenom kapijom. Vlasnik nas je dočekao, raspoložen i nasmejan. Rekao je i da mu je velika čast što su jugoslovenski studenti njegovi gosti.
Tada nam je ispričao da je u toku Drugog svetskog rata kao francuski oficir pao u nemačko zarobljeništvo. U logoru se teško razboleo, a izlečili su ga i život mu spasli jugoslovenski oficiri, takođe zarobljenici. Zato je srećan što smo mu došli u goste. U bašti je, da bi nas počastio, bio postavljen veliki sto. Fotografisali smo baštu koja je bila u kadru te prve na svetu uspešne fotografije, a najviše tavanski prozor, sa kojeg je ona snimljena. Na tavan se nismo penjali, jer bi to bilo previše – piše Subota.
A što se tiče pesme uz ovu priču, Minja Subota je predlažio kompoziciju “La boem”, koju peva Šarl Aznavur, a u našim krajevima sjajno je interpretirao Dragan Stojnić.
Nezaboravna uspomena
Nisefor Nijeps je snimajući tu prvu istorijsku fotografiju eksponirao njegovu ploču osam sati – čitav dan. Naši fotoaparati su, naravno, tada analogni, pošto je bio sunčan dan, imali podešenu ekspoziciju na jednu stodvadesetpetinku sekunde, piše Subota.
– To jasno govori, da je tehnika fotografisanja već tada prošla uspešan put. Ispite smo uspešno položili i stekli diplome, a tadašnji jugoslovenski konzul u Lionu ocenio je kao veliki uspeh, što su jugoslovenski studenti prvi stekli diplome u prestižnoj Evropskoj kući fotografije. Dani u Šalonu ostali su nezaboravna uspomena.
