U proleće 1972. godine koncertna turneja po Sovjetskom Savezu vodila je ekipu grupe One i oni kroz Jermeniju, Uzbekistan i Kazahstan i tada su koncerte održali u Jerevanu, Taškentu i Alma Ati. Po povratku u Beograd Minja Subota je za “Ilustrovanu politiku” tri reportaže koje su i danas interesantne za čitanje, jer donose atmosferu i život gradova koji su u ono vreme bili prestonice republika tadašnjeg Sovjetskog Saveza.
Bilbijski pejzaž
O toj turneji Minja Subota je zapisao:
– Tri sata posle uzletanja sa moskovskog aerodroma, kada avion TU-134 počinje polako da se spušta, ukazaće se pred vama blještavi i snegom pokriveni Ararat. Prilika je to da bacite pogled na suncem obasjani Jerevan, glavni grad Jermenije, grad koji je “vršnjak” Vavilona i Ninive, a stariji od Atine, Kartagine i Rima.
Neki su se u početku zbunjivali što se visoki i velelepni Ararat, nerazdvojni simbol grada, nalazi u susednoj Turskoj. Na aerodromu vreva, mnoštvo Jermena specifičnih fizionomija i temperamenta i mnogo turista, od kojih su mnogi Jermeni iz raznih krajeva sveta koji dolaze u zavičaj. Ako za obrazac Jermena uzmete izgled šansonjera Šarla Aznavura, mnogima najpoznatijeg Jermenina, prevarićete se, jer su oni ipak viši rastom od njega.
Dok se vozite autobusom od aerodroma ka gradu impresionira gotovo biblijski pejzaž. Siva pepeljasta zemlja, stenje i od sunca sagorela trava toliko upečatljivo deluju da ćete se osvrnuti i potražiti mesto gde je “pristala” Nojeva barka, koja je, po legendi, ovde negde i “iskrcala” svoje putnike. Prema Bibliji, Nojeva barka je sagrađena na Božju zapovest da bi Noje spasao sebe, svoju porodicu, kao i životinje od Potopa.
Jerevan leži na živopisnim i sunčanim terasama u podnožju Ararata. Sunce ovde sija 310-320 dana u godini, više nego i u Aleksandriji. Većina zgrada napravljena je od tufa, kamena vulkanskog porekla i to daje posebnu boju gradu.
Kamena krštenica
Glavni arhitekta savremenog Jerevana je sovjetski akademik Aleksandar Tamanjan, utemeljivač savremene jermenske arhitekture. U Jermeniji ima oko četiri hiljade spomenika iz raznih perioda i ta zemlja je gigantski muzej arhitekture pod vedrim nebom. U samom Jerevanu nalaze se iskopine Karmirblura, stare tvrđave Arin-berd i zidine grada Erebunija.
Popeo sam se, piše Subota, na zidine Erebunija, na uzvišenju u samom gradu. U ovim zidinama pronađen je “akt o rođenju” Erebunija, današnjeg Jerevana. Na debeloj ploči od bazalta napisano je: “… Erebuni je osvojio kralj Argišti I..” To je verovatno jedinstvena kamena “krštenica” na svetu.
Temelji tog grada potiču iz 782. godine pre naše ere. Kada je Jerevan slavio 2.750-godišnjicu, pored mnogih Jermena koji su došli iz celog sveta, Šarl Aznavur je održao deset besplatnih koncerata.
Restaurirane zidine deluju kao “oaza” vremena u kojem je podignut. Izgledalo je da su ove drevne zidine vezane sa sadašnjim vremenom jedino kamenim stepenicama koje vode od podnožja brda. Mir remeti samo šum gotovo milionskog grada koji ga “zapljuskuje” sa svih strana…
Verovatno je malo onih koji su bili u Erevanu i Jermeniji, a da nisu posetili crkvu Ečmiadzin, tridesetak kilometara od grada, podignutu 301. godine naše ere. Dograđivana je i restaurirana i sada je značajan spomenik. To je saborna ili katedralna crkva jermenske crkve i sedište njenog poglavara Katolikosa.
U prevodu Ečmiadzin znači “jednom rođeni je sišao”. Po predanju, na tom mestu gde je podignuta Hristos je sišao i udario zlatnim čekićem u zemlju. To je legenda, u stvarnosti je to bogata riznica u kojoj se nalaze predmeti i pokloni sakupljani stotinama godina.
Muzika noćnog vetra
Uspeli smo da vidimo u svetu čuveno jezero Sevan, na 1.914 metara nadmorske visine u masivu Cahkadzor,
piše Subota.
– Divni predeli masiva, kojima put vijuga, učine da gotovo neosetno stignete do jezera. Zainteresovala nas je jedna čudna “sprava”. Ljudi su se ovde dosetili i bistru vodu planinskog potoka skrenuli u cevi, a te cevi spustili sa stenja i tako “razgranali” da predstavljaju džinovski “tuš” za besplatno pranje automobila. Tu smo “umili” i rashladili naš autobus. Jezero Sevan oduševljava. Na steni iznad jezera dve stare crkvice iz IX veka koje podsećaju na one na Ohridskom jezeru.
Kad smo se uveče, vratili u Jerevan, seli smo na glavnom trgu među stotine ljudi koji se svakodnevno u večernjim časovima okupljaju oko velike fontane, koja, osvetljena i uz zvuke muzike, menja boje i figure mlazeva vode. Tačno u ponoć, kada se ugase svetla na fontani i na trgu, ljudi počinju da se razilaze, prostrani trg presecaju samo farovi automobila koji naprave krug oko skvera i nestanu u jednoj od ulica. Erevan tad počinje svoj san uz obaveznu muziku noćnog vetra koji na trenutke podseća na našu košavu…
Na kraju ove priče, Subota predlaže za slušanje neke od šansona popularnog Jermenina Šarla Aznavura.
Čuveni konjak
Čitajući priču o Jerevanu i Jermeniji mnogi će se možda upitati: “Pa dobro, a šta je sa čuvenim jermenskim konjakom. Čovek bio u Jermeniji, a nije probao konjak.”
Probao sam konjak i moram vam reći samo: “Dobar je.” Neki pitaju da li je bolji od francuskog kurvoazijea? Što se mene tiče, čini mi se da kurvoazije ima samo lepšu bocu.
Legenda o jezeru
Jermenska legenda o jezeru Sevan je najpoznatija: “Ahtamar je bila lepa devojka koja je sa bogatim roditeljima živela na ostrvu usred jezera i bila zaljubljena u mladića sa obale. Svake večeri ona je dolazila na obalu sa upaljenim fenjerom a on, videvši svetlost fenjera, plivao do nje. Jedne noći dok je plivao, dunula je oluja. Videvši da će se njen ljubljeni utopiti i Ahtamar se bacila u jezero. Ujutru su talasi jezera njihova tela izbacili na obalu… Ovu legendu zna svako dete u Jermeniji.
