Godine 1974. put naše koncertne turneje po tadašnjem Sovjetskom Savezu doveo nas je u Tulu, u to vreme industrijski grad, ali nekada poznat po proizvodnji najboljih i najcenjenijih samovara u Rusiji i, naravno, po imanju Jasna Poljana grofa Lava Tolstoja, pisca koji je svojim delima ostavio dubok trag u svetskoj književnosti. Bio sam nestrpljiv da što pre posetim Jasnu Poljanu, o kojoj sam čitao i slušao, rodnu kuću velikog pisca i to čudesno okruženje, zapisao je Minja Subota utiske odmah po povratku iz Jasne Poljane.
A evo kako je opisana Jasna Poljana u Tolstojevo vreme:
“… Jasna Poljana bila je jedno od bezbrojnih malih sela, izgubljenih u ogromnoj ruskoj ravnici, i u svemu ista kao i ostala, sa jednom ulicom oivičenom sa dvadesetak koliba od naboja sa slamnim krovovima, malom crkvicom i zajedničkim bunarom. Odvojena je bila od Tule, sedišta ‘Gubernije’, prostorom od petnaestak kilometara, koji su sačinjavali osrednji brežuljci, njive i šume. U neposrednoj blizini nalazio se glavni drum koji je vodio u Kijev, “sveti grad”, i kojim su prolazili mnogobrojni hodočasnici… U tom malom selu ‘Dvadeset osmog avgusta 1828. godine’, zabeleženo je u parohijskim knjigama, ‘kod grofa Nikole Iljiča Tolstoja rodio se sin Lav, koga je 29. avgusta krstio otac Vasilije Možajski sa đakonom Arhipom Ivanovim, crkvenjakom Aleksandrom Fjodorovim i crkvenim pojcem Fjodorom Georgijevnim. Kumovi su bili…’, pronašao je Minja Subota zapise u starim arhivima.
Netaknuta kuća
– Bio sam nestrpljiv da vidim kako sada izgleda. Iz Tule, koja je izrasla u veliki grad, brzo se stigne, pred okrugle kule stražare na ulazu u imanje grofa Tolstoja. Od njih počinje brezova aleja sa starim nazivom “Prešpekt”, koja vodi do zdanja koje je podigao Tolstojev deda po majci, knez Volkonski, u prvoj četvrtini devetnaestog veka.
Čim čovek stupi u aleju i uđe u Jasnu Poljanu obuzme ga neko čudno uzbuđenje. Opčini ga lepota, brezove šume i ustalasane livade, reka Voronka sa svojim mostićima od brezovih oblica koje kao da su iz bajke. Uzbudi ga kuća, koja je netaknuta kao one oktobarske noći 1910, kad je Tolstoj zauvek otišao iz Jasne Poljane.
– Popeo sam se na prvi sprat i ušao u prostrani salon. Na zidu su portreti velikog pisca i njegove supruge Sonje, rad poznatog ruskog slikara Rjepina. Na sredini je dugački trpezarijski sto postavljen kao da će svakog trenutka porodica sesti da ruča i na stolu samovar porodice Tolstoj, koji privuče pogled svakog posetioca. Sada se zove “samovar Jasna Poljana” i u minijaturnoj verziji se proizvodi u hiljadama primeraka kao najtraženiji suvenir u Sovjetskom Savezu. Sa desne strane je dugački crni klavir, pored kojeg je porodica Lava Tolstoja provela mnoge muzičke večeri, a na levoj strani salona nalazi se okrugli sto za kojim je veliki pisac najviše vremena provodio sa svojim gostima, zapisao je Minja te 1974.
Rogata fotelja
– Kad se prođe kroz skromnu spavaću sobu, nailazi se na prostoriju u kojoj su Tolstojeva supruga i njegov sekretar odgovarali na pisma iz celog sveta. Iz te prostorije, nehotice sam odmah bacio kroz otvorena vrata ugledao radni sto Lava Tolstoja. Gotovo svaki posetilac ove kuće-muzeja kao magnetom privučen priđe ovom stolu za kojim je veliki pisac napisao “Rat i mir”, “Anu Karenjinu”, “Vaskrsenje”… Svi ti predmeti kojima je prekriven sto, slike na zidovima ovog nevelikog radnog kabineta, “rogata fotelja” nasuprot stolu, sve je to okruživalo velikog pisca. Spustio sam se u prizemlje drvenim stepenicama, na čijem se vrhu nalazio veliki sat sa klatnom i, prošavši kroz prostorije u prizemlju u kojima su obično odsedali gosti, pošao nestrpljivo u dvorište, da bi se što pre prošetao alejama i stazama prelepe Jasne Poljane.
Na površini od gotovo četrdeset hektara nalazi se park, šuma, voćnjaci i reka Voronka sa svojim sprudovima.
Tajna na zelenom štapu
Jasnu Poljanu sam posetio kad je bila prekrivena martovskim snegom, koji mi je izgledao plavičasto-beo, tako da su mi breze bleštale čudnom belom bojom.
Prošetao sam stazama i šumama Jasne Poljane, otišao do omiljene klupe Lava Tolstoja, od koje jedna staza naniže vodi do izvora na koji je često sam pisac išao i donosio vodu.
Vratio sam se skoro do kuće porodice Tolstoj i kroz staru šumu, “zabran”, stigao do piščevog groba prekrivenog borovim grančicama. Mesto gde će ga sahraniti Tolstoj je sam odredio u spomen na svog brata Nikoljenku, opisao je Subota svoj boravak u Jasnoj Poljani.
U knjizi “Sećanja”, Tolstoj piše: “… tajna, kako učiniti da ljudi nikada ne saznaju za nesreće, da se nikada ne svađaju i ne ljute i da uvek budu srećni, kako je on, Nikoljenka, nama pričao, napisana je na jednom zelenom štapu koji je zabijen na samom kraju puta u staroj šumi “zabran”. Na tom mestu, kada za to dođe vreme, zakopajte moje telo u spomen na moga brata Nikoljenku”.
Vratio sam se kroz “zabran” do puta koji je prolazio desno od kuće porodice Tolstoj i, spajajući se sa “Prešpektom”, izlazio na glavni drum za Kijev i Tulu. Sa desne strane sačuvano je naselje u kojem su živeli seljaci iz Jasne Poljane i skoro pri dnu ovoga puta spazio sam omanju kuću uz sam put,
Pisca odvezli kočijaši
Minja je zaustavio jednog čoveka i pokazujući mu kuću koju je ugledao upitao: “Izvinite, da li…? Čovek nije ni sačekao pitanje do kraja.
“Znam šta vas interesuje. Da, to je kuća u kojoj su stanovali konjušari i na njihov prozor zakucao je Lav Tolstoj one oktobarske noći 1910. Probudio je kočijaša Adrijana Petroviča Jelisejeva, koji je upregao konje i zauvek odvezao Tolstoja iz Jasne Poljane.”
