Ovo je istinita, čudesna priča o gotovo nestvarnom “Minimjuzikholu”, o malim ljudima koji su život posvetili pozornici. Možete da pomislite da je to neka supernovost u svetu šoubiznisa ili da je to neki mjuzikhol program koji se može prikazivati u vašoj kuhinji, kupatilu ili dnevnoj sobi. Ne! Ovo je priča o mjuzikholu čiji program sigurno nikada niste videli, koji čak ne možete ni da zamislite – zapisao je Minja Subota u knjizi “Muzičke priče iz naše bolje prošlosti:Putevi i prijatelji”.
Naši “mali” prijatelji
– Na poslednjem nastupu naše grupe “One i oni” u moskovskom “Teatru estrade”, seća se Minja Subota, iznenadili smo se videvši u prvom redu sedmoro ili osmoro mališana koji nam burno aplaudiraju. Nekoliko puta smo im otpozdravili, a Lidija Kodrič i Daliborka Stojšić su im slale i poljupce. Na kraju koncerta istrčali su na scenu sa cvećem. Shvatili smo da to nisu deca, već mladići i devojke malog rasta – liliputanci! Predstavili su se kao članovi “Malog mjuzikhola”. Oduševljeno smo ih prihvatili kao kolege i prijatelje.
Ta vesela mala kompanija, pored nas je do hotela, koračala je duplo bržim koracima. Prosečno su visoki 110-120 centimetara, lepuškasti i simpatični, odeveni u minijaturna odela “velikih”. Pričali su o svom programu. Kasnije smo se s njima sreli u Kislovodsku, na Kavkazu.
– Doleteli smo iz Bakua i seli da ručamo kada se pojavio jedan od naših malih prijatelja liliputanac Rafik. Bili smo nestrpljivi da vidimo njihov program taj čudni “mali mjuzikhol”. Na letnjoj pozornici sačekao nas je režiser Igor Dolski, dramski umetnik, čovek koji je sve svoje vreme posvetio ovom programu i njegovim akterima. Svi učesnici programa “Malog mjuzikhola” su liliputanci, izuzev šest članova orkestra koji su “veliki”. Voditelj Saša je u kapetanskoj mornaričkoj uniformi osvajao je šarmom, duhovitošću i ležernošću. Zainteresovalo nas je kako njihovi glasovi zvuče u pesmi.
Snažni glasovi
Među prvim solistima pojavila se Šura, inače Rafikova supruga. Slušajući je utvrdili smo da im glasovi imaju približno dečju visinu, ali su nešto snažniji i za nijansu niži.
Smenjivali su se pevači zabavnih melodija i ruskih narodnih pesama. Pevale su se parodije i izvodili gegovi, sve to kroz muziku i u izvanrednom tempu.
Mnoge tačke propraćene su baletskim ili igračkim ilustracijama male, ali simpatične baletske trupe, koju sačinjava pet mini-balerina. To je na svetu jedini mini-balet u pravom smislu te reči. Među publikom je došlo do ovacija kada su Valerij i Ljonja počeli atraktivnu rusku igru sa velikim drvenim kašikama. Osamnaestogodišnji Valerij je najniži član ansambla, sa 80 cantimetara. Ljonja je samo nešto viši. Njih dvojica su svojom igrom, duhovitošću i temperamentom osvojili gledalište. Sve je dostiglo vrhunac kada su se nešto kasnije, sa još jednim kolegom, pojavili u ulozi Pat i Patašona i Čarlija Čaplina. Na kraju se pojavio Rafik, glavna pevačka zvezda ansambla. Sa modernom, malo dužom kosom, beskrajno simpatični crnoputi Azerbejdžanac. Obučen kao prava pevačka zvezda, u belom odelu sa bordo leptir-mašnom, otpevao je nekoliko popularnih hitova. Njegova poslednja pesma pretvorila se u zajedničko i efektno finale programa “Mini mjuzikhola”.
Naši mali prijatelji su svoj nedostatak nadoknađivali na hiljadu načina. Ako bih vam rekao da su stvorili svoj poseban svet u kome žive – prevario bih vas. Oni, bez kompleksa, u svetu koji ih okružuje vode sasvim normalan život. Pozornica za njih znači više nego za bilo koga na ovom svetu. Na pozornici oni postaju “veliki”, zaključuje Subota.
Bečka šnicla za Valerija
Rafik nam je otkrio i tajne da je sutra malom Valeriju 18. rođendan, a da se malo viši Ljonja zaljubio u novu članicu ansambla, lepuškastu balerinu Veru.
Daliborka Stojšić i Žarko Dančuo organizovali su proslavu Valerijevog rođendana. Svi smo se svečano obukli, iako je bila nezapamćena vrućina. Slavljenik je Valerij bio najlepši i blistao je od sreće u elegantnom
mini-odelu, sa belom košuljom i mašnom. Daliborka i Žarko su ga postavili da sedi između njih.
Činilo mi se da bi za Daliborku sve učinio, ali kad mu je ona predložila da, kao i mi ostali, skine sako, s obzirom na veliku vrućinu, on to nije učinio. Svi smo pomislili da je u pitanju protokol i da slavljenik želi da ostane “na nivou”. Međutim, Rafik ne bio Rafik da nam nije šapnuo da je to samo zbog hozn-tregera koje Valerij nosi ispod sakoa…
Njihov režiser Igor otkrio nam je malu tajnu da Valerij sigurno neće poručiti bečku šniclu, iako je mnogo voli, iz prostog razloga što je tako mali da jedva viri preko stola i tu šniclu ne bi mogao da iseče. Ipak smo mu je poručili. Daliborka ju je, na njegovo veliko zadovoljstvo, isekla i servirala – naveo je Subotić predlažući “Svetla pozornice” Čarlija Čaplina kao numeru uz čitanje ove priče.
Lubenice i konjak
Režiser Dolski je za ansambl sakupio liliputance iz celog Sovjetskog Saveza. Stalno sedište im je u Moskvi, a godišnje su na turneji po 10 meseci. Mesec dana se odmaraju u rodnim mestima, kod roditelja, braće i sestara koji su inače “veliki”.
Konferansije Saša oženjen je Anitom, koleginicom iz ansambla. Najinteresantnija i najtemperamentnija ličnost sigurno je Rafik, koji je rodom iz Bakua. Živi u drugom braku sa koleginicom iz ansambla Šurom. Iz prvog braka, kako je tada rekao, ima trogodišnjeg sina koji živi kod njegovih roditelja i koji je rastom, već sada, visok gotovo kao i njegov otac!
Sutradan nas je Rafik pozvao na lubenice i bocu konjaka. Bili smo iznenađeni tom kombinacijom, ali Rafik nas je “utešio” da su lubenice veoma hladne i da je u svaku sipao pola flaše konjaka, pa konjak ne moramo ni da pijemo! Poješćemo ga sa lubenicama. Neviđena, ali dobra kombinacija.
