EPA/Boris Pejovic

Slobodan Lazović se sa bratom iz Podgorice, tada Titograda, odselio 1972. godine i nastanio u Sidneju. Bio je godinama predsednik KUD “Njegoš” i pokretač brojnih humanitarnih akcija. Objavio je nekoliko zanimljivih knjiga na srpskom i na engleskom, posvećenih našim ljudima na tom kontinentu, počev od onih prvih doseljenika do nove emigracije. U ovom serijalu piše kako je KUD “Njegoš” podigao Montenegro park u najmnogoljudnijem gradu u Australiji.

Po onom starom nepisanom pravilu da uvek treba tražiti više da bi se nešto dobilo, mi smo, insistirajući na našoj etničkoj prepoznatljivosti, u našem zahtevu, tražili da se i jednoj ulici u Sidneju u godini velikog jubileja da Njegoševo ime, ali je taj zahtev odbijen. Nije nam bilo pravo ni što su nadležni u lokalnoj upravi odbili našu molbu da se pored imena Montenegro, na srpskom jeziku, ćirilicom i latinicom, upiše i Crna Gora. Posebno nas je začudilo objašnjenje takve odluke – da je to zato što je ime Crna Gora teško za izgovor!

Povoljan odgovor

Godinu i po dana kasnije, 13. septembra 2008, održani su izbori za lokalnu vlast. Tada za načelnika Liverpula dolazi laburistički kandidat gospođa Vendi Voler, a pored nje još četiri većnika ove partije ulaze u Veće liverpulske opštine koje, inače, ima jedanaest članova.

Neko vreme posle ovih izbora, nije se, ipak, još moglo nešto konkretno očekivati po našem zahtevu. Iako je ova opština u velikoj izgradnji i proširenju, ipak ona nije bila i vlasnik većine zemljišta gde su se formirala nova naselja. Mahom je to bilo privatno vlasništvo pa su i imena ulica, trgova i ostalog, davana po volji i želji vlasnika zemljišta i oni su na to presudno uticali i uvek bili u prednosti.

Na moje ponovno podsećanje gospodina Linča da u vezi sa našim zahtevom još nema konačnog odgovora, on se ponovo obraća opštini i uskoro dobija povoljan, ili umirujući, odgovor od načelnice, gospođe Voler. Ona 25. februara 2009. godine šalje dopis u kojem stoji da će prvi predmet koji dođe na dnevni red za imenovanje u reonu Hinčinbruka, biti povoljno i u našu korist rešen (pominjanje reona Hinčinbruk je najverovatnije usledilo iz razloga što se uz moj potpis na zahtevu nalazila i moja adresa prebivališta, pa su valjda smatrali da je najbolje da se u tom reonu pronađe i rešenje za naš zahtev).

Te godine kad god mi se pružala prilika da se sretnem sa gospodinom Linčom ili načelnicom Liverpula gospođom Vendi Voler, bilo je to bar jednom mesečno, na sastancima naše partijske grane – nisam nijednom propustio da ih podsetim na naš zahtev.

Razjašnjen nesporazum

Početkom decembra pozvala me telefonom gospođa Džudi Pak, predsednik Istorijskog društva Liverpul i izrazila želju da se sretemo i porazgovaramo o našem zahtevu pošto je stvar doprla do nje. Predložio sam joj da po mogućnosti dođe u moj dom i kad njoj najbolje odgovara.

Uskoro je došla sa svojim suprugom, pa sam joj tada predočio sve sa čime sam raspolagao, a vezano je za rodni kraj, kao i naše aktivnosti iseljenika koji potiču iz Crne Gore, kako u državnom parlamentu Novog Južnog Velsa, tako i onim vezanim za liverpulsku opštinu.

Gospođa Pak je tom prilikom kazala da su imali sastanak komisije za imenovanje ulica i parkova, u kojoj, shvatio sam, ona vodi glavnu reč, pa su na tom sastanku odredili nekoliko lokacija koje još nisu bile imenovane. Kazala je takođe da bi na sledećem sastanku u januaru 2010. godine trebalo da se predstave imena, a onda upitala: da li mi hoćemo da se Parku da ime braće Šerovića, da se zove “Braća Šerović Park”.

Nemamo mi ništa protiv imena braće Šerović, ali nekom drugom prilikom, odgovorio sam, ne bez iznenađenja, na pitanje gospođe Džudi Pak da li bi mi prihvatili da park nosi to ime i dodao da mi sada bezuslovno insistiramo na imenu: Crna Gora- Montenegro.

– Pa zar vi niste tražili ime braće Šerovića? – iznenadila se i ona na moju reakciju.

– Ne, tražili smo samo da bude Crna Gora!

– Pa vi ste naveli da su se Šerovići među prvima naselili na ovim prostorima – bila je uporna gospođa Pak.

– To je tačno. Oni jesu sa naših prostora, a mi smo ih sada naveli da bismo pokazali otkad su naši ljudi počeli da se doseljavaju i naseljavaju ovde. A ako vi hoćete da se i po njima nazovu neka ulica ili park, to je zaista vrlo pohvalno, ali mi insistiramo najpre na imenu Crna Gora.

Objasnio sam joj potom da ti ljudi ovde imaju i svoje potomke koji žive u ovoj opštini i da mi možda i ne bi trebalo da idemo ispred njih i nešto mimo njih tražimo za njihove pretke i da je to ipak privatna stvar porodice.

Tako smo konačno razjasnili tu stvar, gospođa Pak se složila i rekla da će me ubrzo obavestiti, pošto uskoro imaju sastanak na kojem će se o tome odlučivati.

Braća Šerović

Do nesporazuma oko imena parka došlo je zato što su braća Šerovići iz Bijele – Boka Kotorska, navedeni u predstavnici zajedno sa još nekim našim starijim doseljenicima. Oni se zaista pominju u knjizi “Istorija Fairfilda i regiona”, kao prvi doseljenici iz Jugoslavije koji su posedovali zemljište i vinograde u ovom kraju.

Liverpul svet u malom

Liverpulska opština u Sidneju je, inače, vrlo specifična zato što u njoj žive mnoge etničke zajednice sa skoro svih strana sveta. To je najveća skupština doseljenika, otprilike kao i u susednom Fairfildu u kojem je nastanjeno i živi preko 160 nacionalnosti, uključujući i doseljenike sa prostora bivše Jugoslavije.

Sutra: Priča o našim ljudima u Australiji – Crna Gora u Sidneju (4): Presudna uloga Džudi Pak