Eva Mozes Kor je žena s izuzetno teškom sudbinom koja je prošla kroz sve užase koncentracionog logora Aušvic, ali je našla snagu za život. Sada ima 85 godina i aktivna je na Fejsbuku i Tviteru, putuje po svetu, pojavljuje se u dokumentarnim filmovima, piše knjige, pa čak i osniva muzej posvećen istoriji nacističkih eksperimenata.
Detinjstvo
Eva Mozes rođena je u Rumuniji, imala je dve starije sestre, Edit i Aliz, kao i sestru bliznakinju, Miriam.
U maju 1944. cela porodica poslata je u Aušvic. Putovali su 4 dana u pretrpanom vozu koji je prethodno bio korišćen za prevoz stoke. Kada je Evina porodica stigla u koncentracioni logor, upravnik je majku pitao jesu li njene ćerke bliznakinje. Nakon dobijanja pozitivnog odgovora, devojke su izvučene iz majčinih ruku i odvedene u posebno sklonište. Eva i Miriam nikada nisu čule ništa o sudbini svojih roditelja i sestara. Poslednji put kad su bliznakinje videle svoje roditelje i sestre bili su na “oproštajnoj platformi” u Aušvicu.
Eksperimenti “Anđela smrti”
Fenomen blizanaca pobudio je mnoge nacističke lečnike, uključujući i najokrutnijeg doktora u Aušvicu, Jozefa Mengelea. Čak su ga zvali “Anđeo smrti”. U Aušvicu je bilo oko 1.500 blizanaca poput Eve i Miriam, a preživelo manje od 300. Hiljade ljudi postali su žrtve Mengeleovih zastrašujućih eksperimenata. Doktor je bio veoma zainteresovan za blizance jer je želeo da poveća stopu nataliteta među arijevskim ženama.
Takođe je želeo da sazna kako različite bolesti utiču na ljudsko telo. Da bi to učinio, Jozef Mengele bi ubrizgao smrtonosni virus u jednu od bliznakinja i da bi kasnije uporedio rezultate sa njenom zdravim bratom ili sestrom. Takođe, nadgledao bi eksperimente o promeni boje očiju uz pomoć ubrizgavanja raznih hemikalija u njihove oči, kao i eksperimente gde je pokušao veštački da stvori sijamske blizance.
Eva i Miriam bile su podvrgnute raznim ispitivanjima i genetskim eksperimentima. Prema Evinim sećanjima, jednom su je odvojili od sestre i odveli u laboratoriju gde su joj uzeli mnogo krvi iz leve ruke i dali nekoliko injekcija u desnu. Posle toga je imala jaku groznicu, ruke i noge su joj natekle, a telo joj je bilo prekriveno crvenim pegama. U tom trenutku Jozef Mengele rekao je da joj je preostalo još samo dve nedelje života. Ali nekako je uspela da preživi i odvedena je natrag u sklonište u kojem je živela njena sestra. Nažalost, Mengele je nakon rata pobegao iz Nemačke u Latinsku Ameriku i nije bio podvrgnut nikakvoj kazni.
Eva i Miriam su oslobođene iz Aušvica 27. januara 1945. Jedan od talaca koncentracionog logora provalio je u sklonište u kojem su bile njih dve, vičući: “Slobodni! smo”. Oslobodili su ih vojnici Crvene armije.
Vojnici Crvene armije oslobodili su zarobljenike logora
Nakon što su oslobođene, 11-godišnje devojčice smeštene su kod milosrdnih sestara. Eva se seća da su redovnice devojkama davale mnogo igračaka, ali one više nisu mogle da se igraju – njihovo detinjstvo se zauvek završilo u Aušvicu.
Nakon toga, sestre su se vratile kući u svoje lučko selo u Rumuniji, ali je njihov dom bio prazan i uništen. Eva kaže da joj je to bio najtužniji dan u životu jer se nadala da je neko iz njene porodice još uvek živ.
Život nakon Aušvica
Godine 1950. kada su Eva i Miriam imali 16 godina, dobile su dozvolu da emigriraju u Izrael i nastane se u gradu Haifi. Obe devojke su takođe služile u izraelskoj vojsci.
Godine 1960. Eva Mozes se udala za Amerikanca koji je takođe preživeo holokaust. Par se preselio u SAD i imao dvoje dece – Aleksa i Rinu. Eva je počela da radi kao agent za nekretnine.
Ostatak života, Miriam je bolovala od bolesti bubrega koja je uzrokovana eksperimentima kojima je podvrgavana u detinjstvu. Iako je Eva donirala jedan od bubrega svojoj sestri, Miriam je umrla 1993. godine. Tada je imala 59 godina.
Dve godine nakon sestrine smrti, Eva Mozes Kor osnovala je Muzej sveća, posvećen istoriji nacističkih eksperimenata na deci. Skraćenica znači “Deca preživelih eksperata za nacističke smrtonosne laboratorije u Aušvicu”.
Danas se Eva aktivno bavi obrazovnim aktivnostima i predavanjima. Objavila je dve autobiografske knjige i učestvovala u nekoliko dokumentarnih filmova.
U aprilu 2015. Eva je otišala u Nemačku kako bi svedočila na suđenju bivšem nacisti Oskaru Greningu. Tokom suđenja, Eva je otišla do Greninga i zagrlila ga. Kaže da je osećala da ima moć opraštanja i da može da je koristi na bilo koji način. Opraštanje ju je učinilo jačom, pomoglo joj da precrta neke užasne uspomene i oslobodi je iz tragične prošlosti.
S obzirom na razmere nacističkih zločina, Evina izjava izazvala je mešovitu reakciju. Odgovarala je kritičarima govoreći da je tokom svog dugog života bila uverena da ništa dobro ne dolazi od zlobe ili okrutnosti. Zato svaki čin dobrote pobeđuje ljutnju.
U 2016. Eva Mozes Kor postala je glavna junakinja britanskog dokumentarnog filma pod nazivom “Devojka koja je oprostila nacistima.”
Prošle godine Ted Green Films objavio je dokumentarni film Eva.
