Uvreženo mišljenje da previše dobrih stvari nije dobro, uvuklo se čak i u astrobiologiju i ekonomiju. Sada “napada” i slobodno vreme. Američki stručnjaci otkrili su da iako nivo subjektivnog osećaja blagostanja u početku raste sa povećanjem slobodnog vremena, to ne znači da će više slobodnog vremena doneti veći osećaj zadovoljstva.
Ključ je umerena količina slobodnog vremena, poručuju američki stručnjaci.
– Otkrili smo da je previše slobodnog vremena povezano sa nižim osećajem blagostanja zbog nedostatka osećaja produktivnosti i svrhe – objašnjava dr Marisa Šarif, koautorka studije sprovedene na Univerzitetu u Pensilvaniji.
Marisa Šarif i njen tim, u stručnom časopisu “Journal of Personality and Social Psychology”, navode da su analizirali rezultate dva opsežna istraživanja, u kojima je učestvovalo više od 35.000 ispitanika.
Jedno istraživanje bila je anketa o korišćenju vremena u SAD, koja je sprovedena 2012. i 2013. godine i učesnici su navodili detaljno šta su radili u protekla 24 sata.
Nakon analize stavova o tome koje se aktivnosti “računaju” kao slobodno vreme, a zatim vreme koje učesnici provode u tim aktivnostima, istraživački tim je utvrdio da, iako subjektivan osećaj blagostanja raste sa količinom slobodnog vremena, taj efekat traje dva sata, ali počne da opada kada pređe pet sati tokom dana.
S druge strane, podaci Nacionalne studije o transformaciji radne snage, sprovedene između 1992. i 2008. godine, otkrili su da nakon određenog trenutka veća količina slobodnog vremena više nije dovodila do većeg osećaja blagostanja. Osećaj nije rastao, ali nije ni opadao, verovatno zato što je mali broj učesnika prijavio da ima više od pet sati slobodnog vremena dnevno.
Anketa o korišćenju vremena potvrdila je da je važan i način na koji ljudi provode svoje slobodno vreme.
Obilje vremena provedenog u samostalnim i neproizvodnim aktivnostima imalo je negativan učinak na osećaj blagostanja, dok vreme potrošeno na socijalizaciju ili produktivne aktivnosti nije.
Tim je zatim izveo dva onlajn eksperimenta, sa 2.565 učesnika u jednom i 4.046 u drugom, sa ciljem da se proveri da prethodni zaključci nisu rezultat nespretnog odabira ispitanika koji se bore sa depresijom ili koji imaju isuviše slobodnog vremena.
U oba slučaja, od učesnika se tražilo da zamisle unapred određeni period slobodnog vremena i šta bi radili s njim, pri čemu je jedna anketa posebno razmatrala da li je vreme potrošeno na smislene i produktivne aktivnosti, ili “bačeno”.
Naučni tim otkrio je da više slobodnog vremena nije nužno bolja opcija ako se uzme u obzir zamišljeni osećaj blagostanja, stresa ili produktivnosti.
Autori studije navode da je zaključak da ljudi koji smatraju da imaju premalo slobodnog vremena ne bi trebalo da odbace sve svoje obaveze, već bi umesto toga trebalo da pokušaju da pronađu nekoliko slobodnih sati dnevno.
U međuvremenu, oni sa praznim rasporedom treba da pokušaju da pronađu aktivnosti koje će imati svrhu, bilo da je reč o druženju sa porodicom, prijateljima, komšijama ili nekim produktivnim zanimacijama.
Endru Osvald, profesor ekonomije i bihevioralnih nauka na Univerzitetu Vorvik, koji nije bio uključen u studiju, ocenio je pozitivno rezultate istraživanja.
– Ovo je vredna studija jer pruža razne vrste statističkih dokaza za vrlo intuitivnu ideju: ljudska bića vole da imaju slobodno vreme – za druženje, kućne poslove, hobije, ali i da ga imaju previše – poručio je profesor Osvald.
