Kada se govori o zdravlju mozga, moždani udar verovatno nije prvo na šta pomislite, a možda bi trebalo, naročito ako vodite sedalački način života.
– Moždani udar je drugi najčešći uzročnik smrti u svetu. Ipak, “može da se spreči, leči i pobedi” – kaže neurolog dr Kara Sends sa klinike Mejo.
Nedavno istraživanje objavljeno u “Journal of the American Heart Association” pruža više dokaza da su kretanje i zdravlje mozga povezani.
Istraživači su ispitali faktore rizika od moždanog udara i otkrili da uobičajena aktivnost u slobodno vreme mogu da prouzrokuju velike probleme kada je u pitanju mozak, a to možda upravo sada radite.
Kretanje i zdravlje mozga
Održavanje zdravog mozga počinje pomeranjem tela. Odnos između vežbanja i moždanog udara je mnogo proučavan, a istraživanja su pokazala da fizička aktivnost efikasno smanjuje rizik od moždanog udara i kod žena i kod muškaraca.
Međutim, studija objavljena u “Journal of the American Heart Association” dodala je novi element, a to je sedenje.
Studija je uporedila vreme koje se provodi sedeći, fizičku aktivnost i događaje poput moždanog udara 143.180 zdravih osoba bez prethodne istorije moždanog udara, dijabetesa ili karcinoma.
Rezultati studije pokazali su da je samo jedna grupa imala značajno veći rizik od moždanog udara – tačnije četiri puta veći rizik.
Grupa sa najvećim rizikom od moždanog udara imala je najniži nivo fizičke aktivnosti, prijavljujući osam ili više sati sedenja u toku dana. Najveće iznenađenje u studijskoj grupi sa najvećim rizikom bila je njihova starost. Svi su bili mlađi od 60 godina.
Dr Sends se nada da će ovi rezultati naterati više mladih ljudi da obrate pažnju na rizik od moždanog udara.
– Svaki deseti moždani udar javlja se kod mlade odrasle osobe – kaže doktorka i dodaje da je studija “osobe mlađe od 60 godina definisala kao osobe starosti od 18 do 50 godina”.
Previše sedenja ne šteti samo mozgu
Nije samo rizik od moždanog udara razlog da se preispitate koliko vremena provedete sedeći.
Prema Američkom udruženju za dijabetes, dugotrajno sedenje povećava rizik od problema povezanih sa metaboličkim sindromom, uključujući visok nivo šećera u krvi, visok krvni pritisak, visok holesterol i višak masnoće u predelu trbuha.
Studija iz 2018. objavljena u “American Journal of Epidemiology” pokazala je vezu između dugotrajnog sedenja i većeg rizika od svih uzroka smrti.
