Jedna od najvećih afera u tranzicionoj Srbiji bila je privatizacija medijske kuće "Večernje novosti". Na ovom primeru pokazala se sva korumpiranost sistema, a pokušaj da Stanko Subotić sa nemačkom kompanijom NjAZ
kupi ovo preduzeće, neslavno je propao zbog opstrukcija iz kabineta tadašnjeg premijera Vojsilava Koštunice i dogovora srpskih tajkuna.
Vlasnik "Večernjih novosti" sada je biznismen Milan Beko, za koga mnogi kažu da je blizak svim vlastima. U ovom poslu je nemačka firma NjAZ ostala prevarena za milione evra, a sve je za posledicu imalo podnošenje krivične prijave švajcarskom tužilaštvu u Ženevi protiv 23 osobe. Takođe, Subotić je predao izjavu Specijalnom tužilaštvu za organizovani kriminal u Beogradu, povodom saznanja koja ima o Manojlu Vukotiću, bivšem direktoru i glavnom i odgovornom uredniku "Večernjih novosti", jednom od glavnih učesnika u privatizaciji ove medijske kuće.
Kada su se u javnosti pojavile informacije da je Vukotić kao direktor "Večernjih novosti" zloupotrebio službeni položaj i sumnje da je primio mito, Slobodan Homen, tadašnji državni sekretar Ministarstva pravde, izjavio je da tužilaštvo mora da ispita navode NjAZ-a. Zbog toga se i Subotić, kao učesnik tih događaja obratio Specijalnom tužilaštvu.
|
Vukotićev račun od 20.000 evra antr. Divac lažno optužen |
"Tokom 2002. godine napravio sam poslovnu saradnju sa nemačkim medijskim koncernom NjAZ u vezi sa poslovnom saradnjom u Srbiji. Predmet je obostrana zainteresovanost za kupovinu "Večernjih novosti", gde je Vukotić bio direktor i glavni i odgovorni urednik. U jesen 2002. obavešten sam od partnera iz NjAZ-a da je sa njima Vukotić stupio u kontakt i da su obavili nekoliko razgovora. On je došao do informacije da je NjAZ zainteresovan za kupovinu "Novosti" i ponudio svoje usluge", piše u Subotićevoj izjavi Specijalnom tužilaštvu.
Za ćerkin stan 70.000 evra
Iako kako kaže rezervisan prema tome, Subotić objašnjava da je na poziv poznanika iz Beograda, koji je predložio susret sa Vukotićem, navodno da bi se čula druga strana u vezi sa pisanjem "Nacionala" o duvanskoj aferi, pristao da se vidi sa njim. Sastali su se 8. novembra 2002. u Parizu.
"U Pariz je došao sa ćerkom i dopisnikom "Novosti". Odmah mi je rekao da zna za moje relacije sa NjAZ
-om i da ćemo ubuduće sarađivati i da treba što pre da postanemo prijatelji. Kao znak dobrih namera ponudio mi je da sasluša moju verziju oko ‘duhanske afere’ uz obećanje da će to sve objaviti u svojim novinama. Ja sam mu nekoliko sati saopštavao činjenice o mojoj poslovnoj karijeri, on je zapisivao, postavljao pitanja i potpitanja. U pauzama se raspitivao o planovima NjAZ-a u Srbiji, posebno koliko je para odvojeno za kupovinu "Novosti", navodi se u izjavi.
Posle toga Vukotić je, kako dodaje Subotić, obećao da će pokrenuti feljton u "Novostima" u vezi sa istinom o napadu Hrvata na legalna rukovodstva Crne Gore i Srbije, a čije će delove prenositi ostala novinska izdanja njegove novinske kuće. Od obećanih feljtona i kampanji o istini nije bilo skoro ništa. Izašao je intervju sa Subotićem u Reviji 92 i nekoliko dana kasnije "Novosti" su prenele deo intervjua na pola strane.
"Početkom 2003. partneri iz NjAZ-a su me obavestili da su u završnoj fazi potpisivanja ugovora sa Vukotićem i da su dogovorili honorar od 500.000 evra za njega, ako uspešno završi kupovinu "Novosti" za NjAZ . Ubrzo mi kažu da je ugovor potpisan i da su po njegovom zahtevu prebacili 70.000 evra na račune Vukotićevog sina i kuma, jer mu je novac hitno potreban za kupovinu stana za ćerku negde na Slaviji", objašnjava Subotić šta se dešavalo.
Veza sa Bekom i Koštunicom
Subotić dodaje i da je posle prvih kontakata sa Bekom shvatio da on održava kontakte sa Vukotićem i da je direktor "Novosti", prema Bekovim rečima, na njegovom platnom spisku. Ubrzo Vukotić i pored potpisanog ugovora i uzetog avansa od WAZ -a počinje da opstruiše pregovore, a preko posrednika traži više novca. Razlog što mesecima nije moglo da dođe do zakazivanja aukcije, bila je upravo odluka Vukotića da ne raspiše prospekt.
"To je radio jer je tadašnjem premijeru Vojislavu Koštunici, Vukotić servirao priču da nikako ne sme da dozvoli da se "Novosti" prodaju strancima, jer će tako izgubiti najuticajniji dnevni list koji promoviše narodnjačku politiku Koštunice. Zato i Koštnuničina vlada nije htela da primeni zakon, a marta 2005. godine Srđan Kerim, predstavnik NjAZ-a pokazao mi je ugovore i uplatnice na 70.000 evra koje je Vukotić uzeo", dodaje se u izjavi.
Opstrukcija prodaje "Novosti" prestala je kada je dogovorena privatizacija između vlade i NjAZ-a. Prihvaćeni su uslovi da akcije budu prodate preko posrednika, a ne direktno na berzi.
"Morali smo da potpišemo ugovor sa Bekom i Miroslavom Miškovićem kao preprodavcima, jer je trebalo da zamaskiraju naše prisustvo, a i da omoguće da se razlika u ceni podeli sa političarima. Bilo nam je jasno rečeno da će Vukotić dobiti od Beka i Miškovića procenat zarade, kada se uspešno završi otkup akcija, pored paušala od milion evra, od čega mu je već plaćeno 500.000 evra. Doznaku uplate na račun u Grčkoj Beko nam je i pokazao. Dogovor je bio da Vukotić ostane na mestu direktora, jer je trebao čovek iznutra koji kontroliše male akcionare. Odmah po dogovoru Vukotić je izašao u javnost i rekao da je našao bogate, srpske privrednike koji će kupiti akcije, a oni će naći strateškog partnera, što je bio NjAZ ", piše u Subotićevoj izjavi.
Ubrzo su akcije malih akcionara "Novosti" prodate po 3.200 evra, što je Vukotić trijumfalno najavio kao najveću moguću cenu, iako je znao da će cena dostići 4.150 evra, kako je dogovoreno.
"Čim smo NjAZ, odnosno moja firma Senta prebacili novac na firme Beka i Miškovića, održali smo sastanak oko formiranja novog menadžmenta. Iako je Vukotić trebalo da bude smenjen, Beko i Mišković su insistirali da ostane još neko vreme zbog Koštunice i predstojećih izbora", objašnjava Subotić u svojoj izjavi.
Na kraju, nikada nije došlo do predaje akcija "Novosti" NjAZ-u i Subotiću, a Beko je i dan-danas vlasnik ove kompanije.
