Priča o izgradnji najvećeg solarnog parka na svetu je jedna od onih na koju su “naseli” i ministri u vladi Mirka Cvetkovića i njihovi naslednici i ljuti politički oponenti okupljeni u prvoj vladi koalicije naprednjaka i socijalista.
Prvo je maja 2012. tadašnji ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić sa predstavnicima investicionog fonda Securum Edžuitdž Partners Europe potpisao memorandum o izgradnji najvećeg solarnog parka na svetu. Ministar je najavio 750 miliona evra prihoda od poreza u naredne dve decenije i otvaranje 1.000 novih radnih mesta, a investitor investiciju od 1,7 milijardi evra!
Nova vlada nastavila je ovu fatamorganu, pa su ministarka energetike Zorana Mihajlović i ministar finansija Mlađan Dinkić potpisali krovni sporazum sa pomenutom firmom. Srbija ovih julskih dana vri na 30+, ali svakako nije podsaharska zemlja i broj sunčevih dana na godišnjem nivou od nje imaju više i susedna Makedonija i nešto južnija Grčka. Javnost je i pored neupitnih činjenica bila ušuškana u uverenju da su domaće vlasti privukle jednu veliku, čistu investiciju, baš kao što je čista i energija Sunca.
Ali ne samo da od tog posla nije bilo ništa, već su ljudi iz ovog volšebnog investicionog fonda, samo godinu dana kasnije, najavila da će tužiti Republiku Srbiju pred Međunarodnom arbitražom u Londonu. Odštetni zahtev, sitnica – 160 miliona evra!
Investitor se žalio da vlada nije ispoštovala odredbe iz ugovora i obezbedila adekvatno zemljište površine 3.000 ha za izgradnju solarnog parka. To što im je ponuđeno u okolini Pirota nije im odgovaralo. Tvrdili su da po konfiguraciji i drugim neophodnim uslovima zadovoljava samo zanemarljivih 135,5 hektara ponuđenog zemljišta.
Već tada se nezvanično u poslovnim krugovima pričalo da ova of-šor kompanija nije ni imala nameru da investira u Srbiju, da je reč o još jednoj jednokratnoj firmi registrovanoj na rajskim adresama i osnovanoj samo za projekat – kako zaraditi na odšteti u zemlji slabih institucija i jakog voluntarizma.
Ministarka Zorana Mihajlović pravdala se da je na insistiranje Ministarstva finansija i privrede Mlađana Dinkića došlo do potpisivanja sporazuma. Tvrdila je da “investitor nije imao ozbiljnu nameru da gradi solarni park”, da je u okviru 30.000 hektara ponuđenog zemljišta, deset puta većeg od tražene, bilo sasvim dovoljno prostora za celokupan projekat.
– Mislim da buduće Ministarstvo privrede mora ozbiljnije da provera potencijalne investitore da nam se ovakve stvari ne bi više dešavale – rekla je ona.
Naravno da mora, ali je pitanje zašto se to ne radi?
Politikolog i direktor agencije za odnose sa javnošću Pragma Cvijetin Milivojević ovakve situacije objašnjava između ostalog i činjenicom da su siromašne zemlje regije gladne stranih investicija.
– Uvek postoji nada da se iza nekog stvarno krije neki ozbiljan posao. Tako i naši predstavnici poveruju da neko dolazi kao spasilac sa velikom novčanom infuzijom. Ne samo Beograd na vodi, već pogledajte bar desetak tih tzv. najvećih investicija i šokiraćete se. Ili je reč o firmama namenski osnovanim za neki tender na kojem će kupiti ovdašnje preduzeće koje vredi stotinama i hiljada puta više od njihovog osnivačkog kapitala ili su u pitanju neke of-šor kompanije sa rajskih ostrva.
Odustali od arbitraže?
U beogradskoj advokatskoj kancelariji Živković – Samardžić koju je, preteći tužbom Securum svojevremeno angažovao, rečeno nam je da sa ovim klijentima nisu više u kontaktu i da ne raspolažu informacijom da li ih je neka strana advokatska kancelarija zastupala pred međunarodnom arbitražom u britanskoj prestonici. U Ministarstvu energetike nisu raspolagali informacijom šta se desilo sa tužbom, ali pretpostavljaju da čim se ona više ne pominje da do nje nije ni došlo.
Svestrani menadžeri
Memorandum o izgradnji solarnog parka 2012. godine, a uoči izbora na kojem će demokrate izgubiti vlast, potpisali su ispred investitora Alesio Kolusi i Ivan Matejak.
Prvi je završio Poljoprivredni fakultet u Udinama i za svoje mlade godine uspeo da radi kao menadžer u preko 30 zemalja sveta! Drugi je Zagrepčanin sa diplomam iz geopolitike, geostrategije i geo-ekonomije univerziteta u Trstu.
Matejak je izjavljivao da su Srbiju izabrali “jer ima veliku količinu sunčevog zračenja, koja je za oko 40 odsto veća nego u drugim delovima jugoistočne Evrope”.
Ni za glavu, ni za rep
Zbunjujuće je bilo i to što Securum na svom sajtu nije imao nijednu poslovnu referencu osim najave da će graditi solarni park u Srbiji. Čas su bili luksemburški, a čas malteški investicioni fond sa sedištem u Delaveru (SAD).
Potpisnik ovih redova imao je priliku da 2013. godine poseti sedište Onegiga Solar Park Incubator, firme koju je Securum Eljuitdž Partners registrovao u Srbiji za potrebe izgradnje solarnog parka.
U zgradi nekadašnjeg CK, na poslednjem spratu, sa sigurno najlepšim pogledom na ušće Save u Dunav, primili su nas ljubazno, zasuli papirima i izneli svoju stranu priče. Bilo je upečatljivo da su kancelarije prazne. Bez kompjuterske mreže, crteža ili bar makete solarnog parka. Baš kao da se tek useljavaju ili iseljavaju iz radnih prostorija.
