Udobno zavaljen u stilsku fotelju Milorad Dodik posmatrao je uglednog gosta iz Vijetnama. Delila ih je samo dama u belom što užurbano hvata beleške. Tog 10. juna leta gospodnjeg 2019. iz Predsedništva BiH saopšteno je da je srpski član Predsedništva primio čelnika korporacije Sapa tale grup (Sapa Thale Group)Mai Vu Mina iz Vijetnama.
Kako to već ide, usledio je niz protokolarnih rečenica o dobrodošlici, dobrim izgledima za ekonomsku i kulturnu saradnju dve zemlje i poziv gospodinu Dodiku da poseti dalekoistočnu zemlju.
Sastanak se desio u Banjaluci, pa je i predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović iskoristila da primi visokog gosta “teškog milijarde”.
Desetak dana nakon ovog događaja jedan anoniman bloger, koji se potpisuje sa Operacija triciklo, istraživao je ko je “vijetnamski milijarder”.
Veštim pretraživanjem na internetu otkrio je da je Mai Vu svoje navodne fotografije sa svetskim liderima uradio uz pomoć fotošopa. Ali ne tako što se ulepšavao, o čemu prvo pomislimo kada se pomene fotošop, već što se “umetnuo” kraj boka svetskih lidera. Isti pogled u kameru imao je i pored Trampa i kraj Putina “samozatajeni milioner”, kako ga imenuju na Vikipediji na vijetnamskom.
Otkrio je bloger i to da Sapa Thale Group ima sedište u nemačkom gradiću Taleu, gde u jednoj zgradi iznajmljuju poslovne prostorije.
U Unternehmenregisteru, nemačkom registru kompanija, stoji da se radi o društvu s ograničenom odgovornošću. I to više nego skromnog finansijskog bilansa. Za 2015. godinu prihod je bio svega 2.500 evra prihoda.
Protokolarnu i bezbednosnu bruku mediji u Srbiji su uglavnom odćutali. Očekivano, u BiH i Hrvatskoj su se nešto više naslađivali zbog poniženja koje je priređeno Cvijanovićevoj, a pre svega Dodiku.
– To što je neki portal iz BiH pokušao da ismeje Dodika i Cvijanovićevu ne znači da su oni ni bolji ni gori od ostalih predsednika država, državica i kvazidržavica na teritoriji bivše Jugoslavije. Ništa to nije gore nego kad Aleksandar Vučić, kao predsednik Republike Srbije izabran na neposrednim izborima, u zvaničnu audijenciju prima zamenika jednog od 15 pomoćnika američkog državnog sekretara, kao što je slučaj sa gospodinom Metjuom Palmerom, a daje mu se važnost kao da je došao Donald Tramp – kaže politikolog Cvijetin Milivojević.
Sagovornik “Vesti” smatra da je to još jedna potvrda manjka samopoštovanja prema funkciji na kojoj su ih građani birali:
– Mislim da je u ovom slučaju Dodik malo kopirao Vučića, pa iako je on predsedavajući Predsedništva BiH, a ne predsednik Republike Srpske, primio je Vijetnamca. Mogla je da ga primi samo Cvijanovićeva, ako je uostalom trebalo i ona da ga primi, jer je pravi sagovornik mogao da bude pomoćnik nekog ministra u entitetu, dakle u Vladi Republike Srpske.
Dodik se nije oglasio ovim povodom. Niti je demantovao navode, niti je najavio da bi neko zbog bezbednosnog i protokolarnog propusta mogao biti kažnjen.
“Vesti” su pokušale da čuju zvaničnu verziju ko stoji i kako je došlo do ugovaranja posete Vijetnamca Republici Srpskoj. Ko je odgovoran da proveri bonitet sagovornika srpskog člana Predsedništva BiH? Ili, ipak, ostaju na stanovištu da je reč o ozbiljnom biznismenu koji zaslužuje da ga prime najviši zvaničnici Srpske, pa i da se šeta pogonima namenske u Bratuncu i razgleda oružje koje se tamo proizvodi?
Od savetnika Milorada Dodika dobili smo prvo čuđenje da se bavimo ovom temom, “pored stotinu drugih važnih i dobrih”, zatim preporuka da ne nasedamo na “spinove sarajevskih medija”, te da se strpimo koji dan, jer će biti reagovanja. Usledio je i kolegijalan savet da kontaktiramo vijetnamsku vladu (!) i proverimo status dotičnog gospodina. Na kraju i informaciju u poverenju da je zajedno sa njim u delegaciji bila i ćerka predsednika Vijetnama i predstavnik ambasade ove zemlje u Nemačkoj. I kada se činilo da sve navedeno ukazuje na to da kabinet srpskog člana Predsedništva BiH negira da se radi o jednom šalabajzeru koji se lažno predstavlja, usledilo je uveravanje da “nikakav ugovor” sa njim nije potpisan, već da su samo vođeni preliminarni razgovori.
Triciklo se pita
Bloger koji je “provalio” celu stvar, a koji se potpisuje sa Operacija triciklo, konstatovao je da je još veći blam što je on “milijardera” provalio za ukupni trošak od šest kafa, dve kutije cigara i slobodan vikend.
“SIPA i ostala raja na aparatima. Radi li iko išta ikad u našoj državi”, pita se Triciklo.
Vodič za izbegavanje odgovora
Ni u kabinetu predsednice RS Željke Cvijanović nismo imali više uspeha. Osim insistiranja da se pitanja proslede u formi koju predviđa Vodič za pristup informacijama u službi predsednika Republike, dobili smo uveravanja da će odgovore proslediti u zakonskom roku, “ako procene da na postavljena pitanja treba odgovoriti”! Usput su rekli da se nisu bavili proverom navoda nekakvih portala i tvrdnji nekog ko se potpisuje sa Triciklo, jer su – ozbiljna institucija.
A upravo je u širem kontekstu naša tema ozbiljnost institucija i zvaničnika koji ih predstavljaju?
Kapitalna senilnost
Velimir Ilić bio je 2004. na čelu resora za kapitalne investicije kad je poslednjeg dana marta ekipa sa novosadskog Radija 021 priredila ministru zvrčku na koju se blagoglagoljivi Velja dobrano sapleo. Upitan da li se susreo sa američkim biznismenom srpskog porekla Stivom Bogdanovićem iz Čikaga, koji u Novi Sad želi da uloži 100 miliona dolara, Velja je spremno odgovorio:
– Razgovarao sam već s njim. Ne želi da ulaže u izgradnju puteva, ali smo razgovarali o izgradnji nekih bolnica u Beogradu – odgovorio je Ilić, ne trepnuvši.
Da li treba reći da je Stiv Bogdanović bio izmišljen lik, kao i priča o 100 miliona dolara. Ministar se posle dodatno zapetljao u naknadnom tumačenju sopstvene laži, tvrdeći da je mislio na Branka Tupanjca, Hercegovca koji je bio spreman da ulaže u Srbiju.
Ministar može da bude i senilan, pravdao se Velimir Ilić, a onda ozbiljnim tonom uzvartio:
– Pa nećete valjda da vam ja ozbiljno odgovaram na vaša neozbiljna pitanja – rekao je novinarima, dežurnim krivcima.
Ristić: Ja sam ga pozvao
U četvrtak, 4. jula, kada je naša tema već bila predata uredniku, oglasio se direktor Tehničkog remonta Bratunac Slavenko Ristić, čije pogone za proizvodnju oružja vijetnamski biznismen je takođe obišao.
– Mai Vu Min je došao na naš poziv, u organizaciji Tehničkog zavoda Bratunac, u pratnji predstavnika ambasade Vijetnama u Berlinu koja je zvanično nadležna za BiH i ćerke predsednika Vijetnama, a sve u želji da privučemo strane investitore u Republiku Srpsku i da uspostavimo poslovne odnose – rekao je Ristić, ističući da je gost trošio sopstveni novac, a da za uzvrat nije tražio ništa.
Činjenica da je prošlo 20 dana od posete, a da se tek sada oglašava, on je objasnio time što “nikad nije odgovarao na gluposti i laži koje se zlurado plasiraju”. Sada to čini, jer je “poprimilo takav nivo bezobrazluka da je morao da se oglasi”.
Kaže da je Vu Min sam tražio da se sastane i sa Dodikom i Željkom Cvijanović i tvrdi da je Vijetnamac pre toga imao susrete i sa šefom srpske diplomatije Ivicom Dačićem, a ranije i sa Aleksandrom Vučićem.
Retorički se upitao ko se to prepao da bi u RS mogli da dođu strani investitori i ko to pokušava da blamira rukovodstvo RS, zaključivši da to mogu samo njeni neprijatelji.
