Iako je Srbija već duboko zagazila u operaciju zvanu Izbori 2014, na suštinsko pitanje postavljano još pre raspisivanja – zašto izbori sada i šta im je cilj? – i dalje se traži odgovor.
U zvanično objašnjenje koje se javno uteruje u svest birača, dakle, da bi se pojačale reforme, istrebila korupcija i povećao životni standard i zapošljavanje, niko pismen u Srbiji ne veruje.
I dok se većina vrti oko ocene da su se vlasti na ovakav potez odlučili, pre svega, pod pritiskom naprednjaka da uvećaju svoju moć na osnovu, navodno, sve snažnije podrške građana, što bi spadalo u čistu stranačku kalkulaciju, niko se ne bavi političkim razlozima zašto se zemlja kao Srbija, u dubokoj ekonomskoj, političkoj i duhovnoj krizi, baš sada, neracionalno kao pijani Amerikanac, latila provere legitimiteta vlasti.
Polazeći u ocenjivanju izbora sa te pozicije, postaje kristalno jasno da je u Srbiji ponovo reč o – prevari. Nebrojeno puta smo već pisali o notornoj činjenici kako u otadžbini suštinski ništa ne zavisi od volje birača, kako je presudan uticaj stranog faktora i njihovih geopolitičkih namera na ovom prostoru, ali Izbori 2014. imaju još jedan dodatni zez, koji Vučić, Nikolić i kompanija kriju kao zmija noge, budući da nas vraća na ključnu političku laž naprednjaka prema svojim biračima.
Naravno, opet je reč o Kosmetu i Briselskom sporazumu. Kada su se svojevremeno naprednjaci penjali ka političkom vrhu Srbije, njihov program vrveo je od verbalnih napada patriotizma i zaklinjanja u Kosmet, insistiranja na diskontinuitetu u odnosu na tadašnju vlast demokrata i sve u tom stilu, dok se nisu domogli fotelja. Onda je politika prema Kosmetu dobila drugi predznak, a naprednjaci i socijalisti uspeli su da poklone ono što do tada nije pošlo za rukom ni demokratama. Politički izraz takvog sramnog lupinga, suprotno obećanjima, jeste Briselski sporazum.
Izbori 2014. imaju za cilj da odgovornost političke prevare, kad je reč o Kosmetu i Briselskom sporazumu, pod firmom provere navodnog legitimiteta za reforme, prebace na građane Srbije. Time će se naprednjačka politika, u slučaju pobede na izborima, formalno oprati od prljavštine kojom je danas zatrpano svako pitanje vezano za Kosmet, a laž i nepoštovanje volje birača definitivno patentirati kao zgodan model političke manipulacije narodom zarad postizanja ciljeva suprotnih interesima Srbije.
Zanimljivo je da u takvoj vrsti licemerne igre u Srbiji učestvuje, sem retkih izuzetaka, većina aktera političkog života, pa izborna predstava liči na komediju sa plakanjem i kukanjem u gledalištu i glumatanjem na sceni. Patriote se između sebe optužuje više nego što se bave rečenom prevarom, najveći borci za Kosmet iznenada prestaju i da ga pominju, navodno žestoka opozicija naprednjacima odaje im priznanje za Briselski sporazum, a svi skupa nastoje da nas uvere kako je izabrano rešenje za Srbe na Kosmetu najbolje što je svet mogao da smisli u 21.veku.
Pri tome, Briselski sporazum ostaje i dalje tajna, a samo na posredan način, analizom onoga što se na tragu tog akta događa u svakodnevnom životu na relaciji Beograd-Priština moguće je utvrditi tri ključne stvari: pravni sistem tzv. Republike Kosovo proširen je na celu teritoriju Kosmeta, ustanovljena je čvrsta granica sa Srbijom i uvedena kosovska carina, a likvidirane su i državne institucije Srbije na severu Kosmeta. Papagajsko ponavljanje zakletve srpskih zvaničnika da "Srbija nikada neće priznati Kosovo" koristi se da se to sakrije.
Izbori 2014. trebalo bi da ovakvoj izdaji srpskih interesa na Kosmetu daju pun politički legitimitet, odgovornost potpisnika podele sa čitavim narodom i ozvaniče da je Kosmet definitivno napušten!
