Pretvorite strahove u film!

0

Da li i vi osećate da vas ponekad muče neodređene strepnje? Recimo, da li vas uznemiri telefonski poziv s nepoznatog broja? Ili da će zbog zaboravljene uključene pegle izbiti požar u kući? Ukoliko često osećate napetost i unutrašnju uznemirenost, koristite neke metode uz pomoć kojih možete da se rešite stanja anksioznosti.
Hronična i preterana napetost može prouzrokavati umor, nemir i veliku razdražljivost, pa je zato najbolje da što pre prebrodite sve svoje strahove i saznate metode (neobične ili čak smešne), koje će vam pomoći u borbi protiv anksioznosti.
Ponavljajte problem dok vam ne postane dosadan. Plašite se lifta? Vozite se hiljadu puta liftom i bićete manje anksiozni i više neće biti kontraefekta, osim što će vam pripasti muka od toliko vožnji. Ili, mislite o svom problemu, uporno, usredsređeno, izgovarajte misao koja u sebi sadrži suštinu vaše strepnje, iznova, sporo, tiho narednih dvadesetak minuta.
Kada se trudite da kontrolišete svoje strahove, samo ih sakrivate sami od sebe. Umesto toga, preuveličajte ih i posmatrajte šta će se dogoditi. Na primer, ukoliko se plašite da ćete se zbuniti dok govorite na nekom javnom skupu, da nećete moći ničega da se setite, inscenirajte tu situaciju na sledećem javnom pojavljivanju. Recite: "O, bože, šta sam poslednje rekao?" I šta se dogodilo?
Skoro je sigurno da nikad neće doći do požara zato što ste u stanu ostavili uključenu ringlu. Takođe je gotovo sigurno da lupanje srca koje povremeno osetite ne znači da vam preti srčani udar. Mnoge misli koje nam prolaze kroz glavu i koje mogu da budu žestok podsticaj opštem stanju anksioznosti treba da prepoznate, konstatujete i onda zanemarite, kao buku u pozadini.
Pretvorite strahove u dobar film. Možete da se rešite anksioznosti ukoliko uspete da se postavite u ulogu posmatrača. U jogi se to naziva položajem svedoka, ali čak i ako zamislite da gledate neki film, doći ćete u slično stanje. Posmatrajte sopstvene anksiozne misli kao deo filma i umirite se u položaju posmatrača.
Potrudite se da svakog dana izdvojite 20 minuta samo za svoje brige (najbolje popodne). Ukoliko osetite oko 10 ujutru da vas nešto tišti, samo zapišite razlog, pa ćete kasnije razmišljati o tome i tražiti rešenje. Do popodne, kada ste odlučili da ćete rešavati probleme, mnoge nevolje više neće biti bitne, a vi ćete moći da provedete ostatak dana bez stresa i anksioznosti.
Da li stalno proveravate vremensku prognozu pre nekog velikog koncerta na otvorenom? Ne skidate ruku sa sirene automobila jer je u saobraćaju haos? To ne vodi nikuda, a vi samo postižete kontraefekat. Kad očajno pokušavate da držite stvari pod kontrolom, vi ste kao plivač koji paniči i vrišti, pokušavajući da pliva.
Za mnoge brige će se ispostaviti da su lažne uzbune, a posledice vaše anksioznosti – manje sna ili ubrzan puls – nisu skoro nikad prepreka da odete na rođendan, pogledate lep film, ili se vidite sa prijateljima.

 

Pravilno disanje
Možda ste primetili da kada ste napeti i nervozni zadržavate dah. Pravilno disanje je zaista efektna tehnika za smirivanje živaca. Koncentrišite se. Udahnite! Slušajte i opažajte pokrete vašeg tela dok dišete. Udahnite! Izdahnite! I to ponavljajte iznova i iznova, od udaha do izdaha, dok se ne smirite.

 

 

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here