Svet je ove godine u ekološki dug ušao 29. jula, a Srbija dva dana kasnije – danas, po računici Mreže za globalni ekološki otisak. To je dan kada smo potrošili prirodne resurse koje ekosistemi mogu u godini da obnove. Do kraja godine živećemo od resursa pozajmljenih od budućih generacija. Blokada izazvana pandemijom prošle godine dovela je do početnog naglog pada emisije ugljen-dioksida, dok je ove godine ukupni ekološki otisak povećan za 6,6 odsto.
Samo u Brazilu izgubljeno je više od milion hektara prašume. Globalni biokapacitet šuma smanjen je za pola procenta.
– Ne možemo opstati ukoliko nemamo čistu vodu, čist vazduh, zdravu hranu i zato je važno da očuvamo ekosisteme. Priroda nestaje a mi svojim ponašanjem kao ljudi, svojim konzumerizmom, preteranom potrošnjom je uništavamo i ono što možemo da uradimo je da zaštitimo prirodu i da trošimo manje prirodnih resursa – kaže Duška Dimović iz Svetskog fonda za prirodu.
Zbog prekomerne potrošnje, industrije, poljoprivrede, ribolova, bacanja hrane, uništavaju se šume, reke, okeani, ugrožavaju prirodna staništa, dolazi do nestašice vode, zagađenja vazduha i zemljišta i zatrpavanja zemlje otpadom.
– Mi sada već trošimo skoro dve planete, kada govorimo o našim stilovima življenja, naravno na raspolaganju imamo samo ovu jednu jedinu. To znači da su naši ekonomski modeli koji su zasnovani na principima – proizvedi, potroši, odbaci – apsolutno neodrživi, odnosno da smo kao društvo zreli da pređemo sa tih linearnih ekonomskih modela ka cirkularnim ekonomskim modelima – objasnio je Miroslav Tadić iz Programa UN za razvoj.
Globalno se reciklira samo 13 odsto otpada, a slično je i u Srbiji.
– Neke procene za Srbiju govore da mi godišnje gubimo skoro 50 miliona dolara upravo u tim izgubljenim reciklabilnim materijama – istakao je Tadić.
Ove godine prva zemlja koja je ušla u ekološki dug bio je Katar, i to već u februaru. Sjedinjene Američke Države su u dugu od marta, a većina evropskih zemalja godišnje prirodne resurse potroši do maja.
