Broj obolelih od malih boginja u Srbiji raste zbog značajnog pada u broju vakcinisane dece poslednjih godina, a da je situacija alarmantna upozorili su Institut za javno zdravlje “Batut”, Svetska zdravstvena organizacija i Unicef i apelovali na roditelje da vakcinišu mališane. Pridružilo im se i Srpsko lekarsko društvo koje je kao uzrok pada broja vakcinisanih navelo neosnovani strah od autizma izazvan lažnim, nekompetentnim, neodgovornim i nedobronamernim informacijama.
Mali procenat vakcinisanih
Srbija ima gorko iskustvo sa epidemijom jedne od najzaraznijih virusnih infekcija koja je od kraja 2017. do juna 2019. ubeležila 5.798 potvrđenih slučajeva i čak 15 smrtnih ishoda. Sredinom protekle nedelje broj obolelih je bio devetoro, od čega šestoro nevakcinisane dece starosti do tri godine i dvoje odraslih od 47 i 49 godina.
Verovatnoća da broj obolelih poraste je značajna, smatra profesor dr Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije i za “Vesti” ističe da je na struci da apeluje na roditelje da vakcinišu decu.
– Procenat nevakcinisanih je već dovoljno veliki da izbije epidemija, posebno zato što je više godina unazad procenat vakcinisane dece bio manji od 80 odsto. U 2022. je bio 74, 8 odsto, a za dobar obuhvat i zaštitu je potrebno 95 odsto vakcinisanih, kako bi se postigao taj tzv. kolektivni imunitet – pojašnjava ovaj stručnjak.
On je ukazao da se s generacijama nakupilo dosta nevakcinisane dece, koja su sada u ozbiljnom riziku da obole od malih boginja. Napominje da male boginje, same po sebi, imaju laku do srednje tešku kliničku sliku, ali da se u određenom broju slučajeva razvija teška upala pluća, upala mozga, odnosno moždanih ovojnica, a može doći i do smrti.
– Poslednju epidemiju smo imali 2016. na 2017. kada je registrovano 5.000 do 6.000 obolelih, a 15 mrtvih, što znači da je smrtnost bila i malo veća od jedan na 1.000 obolelih registrovanih pacijenata. To je, na veliki broj obolelih, relativno veliki broj smrti, jer bez obzira što je jedan na 1.000, jer kad imate 10.000 ili 20.000 obolelih, onda je to desetoro, dvadesetoro dece – priča naš sagovornik.
Tako nešto je prema rečima dr Konstantinidisa jedna vrlo ozbiljna priča.
Region najugroženiji
– Slična je situacija u okruženju, u BiH, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, što govori da je naš region trenutno najugroženiji – rekao je on i dodao da bolji postotak ima Hrvatska gde je obuhvat vakcinacije oko 95 odsto i Mađarska sa 99 odsto.
Upitan, može li zaraza da se proširi Evropom, odgovara da teško može u zemljama gde je obuhvat vakcinisanih ogroman, pa nema ko da oboli da bi dalje prenosio bolest, jer su zaštićeni “kolektivnim imunitetom”.
– U tim zemljama mogu da obole nevakcinisani što je posebno opasno kod dece koja nisu primila vakcinu iz medicinskih razloga, odnosno imaju neku imunološku bolest, težu srčanu manu ili drugu tešku bolest. Za njih je to dodatna i posebna opasnost – kaže dr Konstantinidis.
Pedijatar, dr Tomislav Stevanović ističe za “Vesti” da je u sprečavanju epidemije veoma važno da se vakcinacijom postigne kolektivni imunitet. Takođe i da deca budu vakcisana i izbegnu moguće komplikacije bolesti.
– Od devet slučajeva, dvoje je starijih, ostalo nevakcinisana deca od dve do četiri godine, a u bolnici dvoje sa upalom pluća – kaže on.
Antivakcinalni lobi
Stevanović ukazuje da nevakcinisani mališani oboljevaju i šire ovu virusnu bolest.
– U epidemiji 2018, to je uneto u Srbiju iz Rumunije. S obizirom na to da je tada bilo dodatne vakcinacije recimo, u Beogradu je, za kratko vreme, vakcinisano blizu 30.000 dece, uspeli smo da suzbijemo bolest i sve se završilo krajem iste godine. Pretpostavljam da je virus ostao prisutan u tom nekom endemskom obliku. Usledila je korona i dok je bilo mera zaštita i morbile su mirovale, ali je ovo vrlo zarazno oboljenje sada iskoristilo šansu i krenulo ponovo – pojašnjava dr Stevanović.
U Srbiji je, podseća on, tokom poslednje epidemije, smrtnost bila veća od one iz izveštaja SZO. Upozorava da to znači da je reč o veoma ozbiljnoj bolesti, a za nevakcinisanje dece krivi antivakcinalni lobi.
– Morbile su i dalje ozbiljan problem u dve države SAD i sada tamo imaju pojavu nekoliko slučajeva, opet zbog pada procenta vakcinisanja. Međutim, kod njih nije razlog strah od autizma u slučaju primanja vakcine, već COVID-19 i dešavanja izazvana tim virusom. Kod nas jeste zbog propagande antivakcinalnog lobija – zaključio je Stevanović.
Teške posledice
Pedijatar Tomislav Stevanović kaže da će svako ko je vakcinisan, a ipak dobije morbile, mnogo lakše proći kroz bolest nego nevakcinisan.
– Imamo drugi deo koji, mislim da kod nas nije korektno praćen, a to su dugoročne posledice preležanih morbila kod nevakcinisanih mališana, u vidu teških epilepsija ili poremećaja kognitivnih funkcija – kaže on.
Rizik i za odrasle
Georgios Konstantinidis je objasnio da od malih boginja mogu da obole i stariji, rođeni pre 1971. godine kada je počela sistematska vakcinacija.
– Ako nisu preboleli morbile verovatno bi imali teži oblik ove bolesti – priča naš sagovornik.
