Reakcija na izjavu specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka “da je na severu Kosova moguća samo normalizacija ili konfrontacija”, stigla je od poslanika Demokratske partije Kosova Hisena Beriše koji je uzvratio da je “Kosovo spremno za rat ako se naruši njegov integritet i suverenitet”. On je poručio da će se u slučaju sukoba sa Srbijom boriti i za Niš, Kuršumliju, Rašku i Sandžak.
– Gospodine Lajčak, ne ucenjujte! Gospodine Lajčak, Kosovo je spremno za rat, ako se naruši sloboda, integritet i suverenitet zemlje. Ali treba da znate da ovo neće biti jedini sukob! Podsećam vas i simpatizere Srbije da će u slučaju rata sa Srbijom doći do bitke i za Niš i Kuršumliju, zemlju mojih predaka, Rašku i Sandžak – poručio je i naveo da tzv. Kosovo ima “oko 70.000 vojnika sa ratnim iskustvom, koji će braniti suverenitet.”
Dodao je i da “Kosovo i njegov narod ne vole rat, ali su spremni da se žrtvuju za njega, verujući u garanciju svog glavnog saveznika u ratu i miru, a to je SAD.
Opasna provokacija
Reagujući na ovu pretnju, potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane Miloš Vučević poručio je da se granice Srbije znaju i da su one, prema Rezoluciji 1244 SB UN, “na Šari i Prokletijama”
– Izjava Beriše je još jedna opasna provokacija kojom Priština pokušava da uvuče Srbiju u sukobe i da zastraši sve Srbe na prostoru Kosova i Metohije, kako bi stvorila etnički čistu teritoriju. Politika Srbije je jasna i zasniva se na miru i suživotu Srba i Albanaca, na političkom dijalogu, postizanju dogovora, što smo kao odgovorna država do sada pokazali i dokazali nebrojeno puta – kazao je Vučević i istakao da Srbija nikada neće dozvoliti da “srpski narod na KiM ostane nezaštićen”.
Za generala Luku Kastratovića poruka albanskog poslanika nije nimalo naivna. On smatra da se iza nje skriva perfidna namera da se pitanje tzv. Kosova na svaki način izjednači sa događajima u Ukrajini i da se Srbija predstavi kao agresor na delu svoje teritorije.
Agresivni planovi
– Pretnja da će se rat voditi do Niša je jasna poruka i da se ne odustaje od stvaranja velike Albanije u granicama koje se prostiru i na teritoriju uže Srbije, ali i Crne Gore i Makedonije. Istovremeno, Albanci više i ne skrivaju da očekuju da će im upravo Amerikanci ponovo vojno pomoći kao što su to učinili 1999. godine agresijom na SRJ – ističe ovaj general.
Vojno-politički komentator, nekadašnji oficir KOS, Ljuban Karan se slaže da je reč o “crtanju karte Velike Albanije”.
– Očigledno su ideje Prizrenske lige i dalje aktuelne i da je rat 1999. bilo samo “prvo poluvreme”. Ono što zabrinjava nisu te pretnje i agresivni ratni planovi, nego što saveznici tzv. nezavisnog Kosova na njih ćute. Veoma brzo ćemo saznati da li je reč o nedopustivoj izjavi ili ipak o dogovorenoj provokaciji koja će zapadnim diplomatama poslužiti kao dodatni pritisak na srpski pregovarački tim u Briselu. Ono što je ipak nesporno jeste da će se i Beriša i albanski mentori opasno prevariti ukoliko pokušaju da takve pretnje sprovedu u delo – ističe Karan.
Snažna država
Ministar odbrane Miloš Vučević je poručio da Srbija nije džak za udaranje.
– Za razliku od pre 10 godina ekonomski, ali i u svakom drugom smislu, danas je daleko snažnija i jača – rekao je Vučević.
Odabran tajming
Ljuban Karan smatra da je za Srbiju veoma bitno da shvati ne samo pretnju Hisena Beriše, već i “tajming” koji je odabrao.
– Gledaju Albanci u Srbiju, videli su dve ogromne tragedije, a zatim i ponašanje agresivnog dela opozicije pa veruju da su ti događaji dovoljno oslabili Srbiju da može praviti nove, buduće ratne planove teritorijalnih osvajanja u skladu sa imaginarnom “velikom Albanijom” – smatra Karan.
Agresija kao “normalnost”
Specijalci tzv. kosovske policije tokom ovog vikenda zaustavili su, a zatim i maltretirali predsednika Udruženja novinara Srbije, ali i književnika i novinara iz Gračanice Živojina Rakočevića, kao i profesora i pesnika, urednika književnih programa Doma kulture “Gračanica” Žarka Milenkovića. U razgovoru za “Vesti” Rakočević priča šta se dogodilo.
– Ponižavani smo, trpeli smo agresiju, mržnju, prislanjanje na kola, ali to je deo “normalnosti” ovog prostora koji sve druge i drugačije vidi kao neprijatelje. Svaki put kad bi progovorili i zamolili da nam se obraćaju ili nađu nekoga ko govori srpski jezik povećavala bi se njihova agresivnost. Napisali smo pismo Policijskom inspektoratu Kosova, nisu se udostojili ni da kažu: pismo je primljeno. Jedino se šef Oebsa Majkl Devenport javio pismom i rekao da prate slučaj i da im je policija rekla da je žalba primljena. Nakon objavljivanja vesti javili su mi se drugi ljudi koji su maltretirani i koje ta grupacija bez identifikacionih brojeva presreće po našim getima. Izgleda da se radi o novom vidu sistemske represije i unošenja nove doze straha u naše živote – kaže Rakočević.
