Ovaj novi nacionalizam u ekonomiji uzima razne oblike: trgovinske barijere, imovinski protekcionizam, protivljenje stranom investicionom kapitalu, politike koje favorizuju domaće radnike i firme, antiimigracione mere, kapitalizam države, i nacionalizam resursa.
U političkom domenu, vidimo uspon populističkih, antiglobalističkih, antiimigracionih i u nekim slučajevima otvoreno rasističkih i antisemitskih stranaka, piše Rubini, poznat kao Doktor Propast.
Profitiraju samo elite
Protivljenje bilo kakvoj vrsti globalne organizacije i međunarodne saradnje rezultat je, kaže Rubini, anemičnog privrednog oporavka. Velika recesija, koja je počela 2008. godine, a koju je upravo ovaj ekonomista prvi predvideo, uprkos ponekim usponima, u svetu i dalje traje, a nacionalisti to vešto koriste da krivicu za ekonomsku malaksalost prebace na strance, bilo da se radi o uvozu stranih proizvoda ili prilivu stranih radnika.
Kada se ovom doda nejednakost u bogatstvu i prihodima u mnogim zemljama, nije nikakvo čudo što se raširio ekonomski princip "pobednik uzima sve" koji koristi samo elitama i menja politički sistem, piše Rubini.
Ova pojava, prema njegovim rečima, primećuje se i u razvijenim ekonomijama poput SAD, kao i u zemljama u tranziciji. U SAD, kaže Dr Propast, imamo sistem legalizovane korupcije u kom velike korporacije daju neograničene svote novca izabranim zvaničnicima. U tržištima u razvoju stvari su često još jednostavnije, gde lokalni oligarsi neometano dominiraju i ekonomijom i politikom.
Ekstremni desničari
Kao dokaz u prilog svojoj teoriji o usponu "novog nacionalizma" Rubini uzima rezultate nedavnih izbora za Evropski parlament, na kojima su posebno dobro prošle upravo ekstremno desničarske partije. Širenje nacionalne mržnje i govor usmeren protiv EU u modi su u Francuskoj, Holandiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, a evroskeptični glasovi desnice su sve jači i u Italiji i Nemačkoj. Ekstremna desnica u SAD oslikava se kroz jačanje radikalno desnih frakcija koje su gotovo potpuno preuzele Republikansku stranku, a koja ima većinu u zastupničkom domu kongresa.
Nacionalizam se, piše Rubini, ponovo pojavljuje i u Aziji, a posebno je vidljiv u politici novih lidera Kine, Japana, Južne Koreje, Indije, Tajlanda, Malezije i Indonezije. Pri tome, nestabilnost geopolitičke situacije na Bliskom istoku ne treba uopšte posebno naglašavati.
Zbog svega navedenog Rubini strahuje da bi jačanje nacionalizma, kao direktne posledice "velike recesije", moglo dovesti do novih vojnih sukoba u svetu. Zbog štete koju je izazvala "velika recesija", najrazvijenije svetske ekonomije osuđene su na stagnaciju, a tržišta u razvoju suočena su s izazovom stvaranja privrednog rasta. Ovo je idealno tlo za cvetanje ekonomskog i političkog nacionalizma, zaključuje ovaj nobelovac.
