Ovaj mladi bračni par, koji nije želeo da im se imena pominju u novinama, već tri godine ne može da nađe posao. Žive od pomoći koju dobijaju od ionako siromašnih roditelja.
Mnogi njihovi sugrađani kažu da za Piroćance više ne važi pravilo da su štediše ili škrtice, jer većina jedva sastavlja kraj s krajem, tako da nemaju ni šta da uštede a ni na čemu ni da „cicijaše“.
Na evidenciji Filijale NSZ je 7.738 nezaposlenih osoba, što je svaki sedmi stanovnik bez posla u odnosu na 57.992 stanovnika. Narodna kuhinja ima 850 korisnika, a broj korisnika socijalne pomoći u prva tri meseca povećan je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Dnevno kroz Centar za socijalni rad više od 20 osoba zatraži pomoć uglavnom za hranu, ali iza lekove, lečenje, plaćanje računa… Sa februarskom prosečnom platom od 37.094 dinara koja je za 16 odsto niža od republičkog proseka, život Piroćanaca se svodi na preživljavanje od danas do sutra.
– Prošle godine je pravo na socijalnu pomoć imalo 990 a sada 1.430 porodica. Ovo je dovoljan pokazatelj da ljudi veoma teško žive – kaže direktorka Centra za socijalni rad u Pirotu Marija Vasić.
Milan P. je završio fakultet pre tri godine i nigde ne radi.
– Došao sam u Centar za socijalni rad i potražio pomoć kako bih mogao da izdržavam sebe i porodicu jer nemam od čega da živim – kaže on.
Tomislav P. (55) ima dvoje nezaposlene dece koja su završila srednje škole.
– Supruga i ja smo ostali bez posla. Pitamo se svakog jutra šta ćemo danas jesti i da li ćemo imati za sutra. Od Centra za socijalni rad i Crvenog krsta tražimo bar obrok iz narodne kuhinje – priča on.
Predsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Rodoljub Ćirić kaže da u Pirotu više od 30 odsto građana živi na ivici siromaštva.
– Mnoga preduzeća ne rade ili su otišla u stečaj. Radnici traže pomoć da bi preživeli. Plate u Pirotu godinama u odnosu na republički prosek zaostaju od 15 do 20 odsto. Prosečna potrošačka korpa iznosi 65.719 dinara – kaže Ćirić.
