Pored ostalih, prikupljanju pomoći pridružili su se Virdžinija Đelić iz Francuske i Vladan Milovanović, rodom iz Miloševa kod Jagodine. Za manje od deset dana zemljaci koji žive i rade na samoj granici sa Švajcarskom sakupili su oko 7,5 tona pomoći, koju su dovezli u pet kamiona. Pomoć su uglavnom činili hrana, sredstva za higijenu i oprema za bebe, a i 780 litara konzerviranog mleka za najmlađe.
Granica bez frižideraPrema Milovanovićevim rečima, vozači su bili gladni i nervozni da im je došlo da ostave kamione i krenu stopom za Francusku. Na carini nisu mogli da kupe ni sendvič, pa čak ni hladnu mineralnu vodu, jer u jedinoj prodavnici nije bilo frižidera. |
Zanimljivo je da su se akciji pridružili zemljaci čije opštine uopšte nisu pogođene poplavama, ali i dosta Francuza. Vlasnici privatnih firmi, među kojima je Milovanović, dali su kamione, a novac za gorivo sakupili su zajedno sa klubom "Devet Jugovića".
Zemljaci su izabrali da pomoć doniraju baš Krupnju, zato što su mogli da je daju direktno narodu, a ne Crvenom krstu ili opštini. Francusku su prošli bez problema, čak nisu platili ni autoput. Hrvati ih nisu zadržavali, a na našoj granici proveli su osam sati, iako je svaki kamion imao besprekorne papire na kojima su naveli broj kartona, njegovu težinu i sadržaj, kao i imena vozača i suvozača.
Milovanović je carinicima predlagao da otvore bilo koji karton i vide da li se njegova sadržina poklapa sa papirima. Ali, oni nisu hteli. Najpre su ih sa trake za putnički saobraćaj prebacili na onu za teretni.
– Onda su nam rekli da odemo kod prvog špeditera i da je on dužan da nam sve završi. Međutim, od njih 20 nijedan nije hteo da nas primi. Otišli smo kod policajca koji je rekao da će nam uraditi papire. Tada sam shvatio da oni prave papire kao da iz Francuske uvozimo robu u Srbiju. Šetali su nas od šaltera do šaltera. Dajte ovaj papir, pa onaj. Otkud znam gde da nađem te papire – priča za "Vesti" Milovanović, koji sa suprugom Snežanom i kćerkom Marijanom 46 godina živi u Francuskoj i koji je vlasnik privatne stolarske firme.
Melem u KrupnjuMilovanović kaže da je hteo da pukne od muke i da je rekao da više nikada nikakvu pomoć neće dovesti u Srbiju. |
Carinici su im potom tražili da navedu vrednost robe u svakom kamionu. Oni to nisu znali, jer niko nije napisao koliko vredi pomoć koju im je dao. Kada su nekako došli do približne sume morali su da rade sve ponovo kako bi vozač svakog kamiona potpisao papir na kome je bila vrednost robe koju vozi.
– Tako smo izgubili dva-tri sata. Onda nam je zbog jednog detalja carinica odbila sve papire. Kada smo konačno sve završili morali smo špediteru da platimo 40 evra. Krenuli smo za Krupanj, ali nam je rečeno da moramo na carinu u Loznicu. Parkirali smo kamione i nekom čoveku dali papire. On se vratio posle dva sata – dodaje Milovanović.
