General Jaruzelski jedna je od najkontroverznijih ličnosti poratne istorije Poljske, što su ilustrovale i redovne demonstracije njegovih pristalica i protivnika ispred njegove kuće u Varšavi u noćima između 12. i 13. decembra, u vreme kada je Jaruzelski uveo vanredno stanje.
"Ako sam nekom nesto skrivio, svesno ili nehotice, izvinjavam se", više puta je posle pada komunizima tražio oproštaj od Poljaka, ali, kao i većina Poljaka u anketama, tvrdio je do kraja da je njegova odluka da 1981. godine uguši radnička i građanska prava Poljaka bila ispravna, kako to tenkovima ne bi učinio Sovjetski Savez.
"Naša domovina našla se pred ambisom", obznanio je Jaruzelski 1981. godine Poljacima da u zemlji uvodi vanredno stanje, da su tenkovi na ulicama, a još tokom noći počela su hapšenja hiljada aktivista nezavisnih sindikata Solidarnost.
Za 586 dana, do 22. jula 1983. godine, koliko su Poljaci živeli u strahu vanrednog stanja, u sukobima sa vojskom i policijom poginulo je više od 100 ljudi, internirano je preko 3.000, a uhapšeno preko 10.000.
"Znajući raspoloženje i temperament Poljaka, to ne bi bilo vanredno stanje, već rat. (Poljska) Armija bi se suprotstavila Rusima, a ja bih prvi dobio metak u čelo", kazao je Jaruzelski.
Sada će mu suditi samo istorija, jedan je od prvih naslova nekrologa generalu u poljskim medijima.
Jaruzelski se našao na optuženickoj klupi za više zločina komunizma, a glavno suđenje, za uvođenje vanrednog stanja, prekinuto je zbog izuzetno lošeg zdravlja generala koji je poslednjih godina bolovao od raka.
