Pavić je bio istoričar srpske književnosti za period od 17. do 19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta u Novom Sadu.
Njegova dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD i Brazila, Milorad Pavić bio je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost.
Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom "Hazarski rečnik" koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novog veka.
Na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić je objavio knjigu pesama "Palimpsesti" 1967. godine, pa "Istoriju srpske književnosti baroknog doba" 1970, zatim "Vojislav Ilić i evropsko pesništvo" 1971. godine.
Drugu knjigu pesama "Mesečev kamen" objavljuje 1971, a prvu zbirku priča "Gvozdena zavesa" 1973. Slede knjige priča: "Konji svetoga Marka" (1976), "Ruski hrt" (1979), "Nove beogradske priče" (1981), "Duše se kupaju poslednji put" (1982).
U drugom romanu "Predeo slikan čajem" (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman "Unutrašnja strana vetra", pa "Poslednju ljubav u Carigradu" (priručnik za gatanje) 1994.
Pored kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svastranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se "Šešir od riblje kože" (ljubavna priča) 1996, "Stakleni puž" (priče sa Interneta) 1998, "Kutija za pisanje" 1999, i romani "Zvezdani plašt" (astrološki vodič za neupućene) 2000 i "Unikat" 2004. godine. Godine 2005. objavio je komediju "Svadba u kupatilu"
Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne.
