Čuveni češki pisac Milan Kundera preminuo je 11. jula u Parizu, u 95. godini, javila je Češka radio-televizija.
Kundera je od 1975. godine, kada je emigrirao iz Češke, živeo u Francuskoj.
Kundera je dobio priznanja za svoj stil kojim je gradio karaktere koji su lebdeli između realnosti svakodnevnog života i sveta ideja.
Rođen je 1929. u češkom gradu Brnu, ali je emigrirao u Francusku 1975. godine, nakon što je bio izopšten zbog kritikovanja sovjetske invazije na Čehoslovačku 1968. godine.
Njegova najpoznatija dela su romani „Nepodnošljiva lakoća postojanja“, „Šala“, „Knjiga smeha i zaborava“, „Život je drugde“.
Kunderini romani doživeli su svetski uspeh. U nizu polemičkih intervjua i ogleda koji su doživeli veliki odjek u Francuskoj i u svetu, Kundera je izazovno progovorio o važnim istorijskim i društvenim temama. Zbog takvog njegovog književnog i vanknjiževnog delovanja, komunističke vlasti u Čehoslovačkoj mu 1978. oduzimaju državljanstvo.
Punih 20 godina, od 1970. do 1990. godine, Kundera je bio zabranjen u svojoj domovini. Njegove pripovetke i romani bile su u tom periodu objavljivane na češkom u inostranstvu, u Kanadi, u izdavačkoj kući Zdene Salivarove Škvorecki i Jozefa Škvoreckog u Torontu i u francuskim prevodima u Parizu. Istovremeno, bile su prevođene širom sveta u velikim tiražima. Pisac slavan u čitavom svetu bio je u isto vreme zabranjen i prećutan u svojoj domovini.
U toku tih dugih 20 godina Milan Kundera u Francuskoj pronalazi svoju novu, drugu domovinu. Godine 1981. dobija francusko državljanstvo, ali odlučno odbija etiketu „disident“ koju su novinari nastojali da mu prišiju. Svakako da je u njegovom slučaju „kulturna asimilacija“ bila značajan deo i njegove književne poetike.
Na češkom jeziku objavio je romane: Šala (1967), Život je drugde (1973), Oproštajni valcer (1973), Knjiga smeha i zaborava (1978), Nepodnošljiva lakoća postojanja (1984) i Besmrtnost (1990); zbirku pripovedaka Smešne ljubavi (1968) i dramu Žak i njegov gospodar (1971).
Na francuskom jeziku objavio je romane: Usporavanje (1995), Identitet (1997), Neznanje (2000) i Praznik beznačajnosti (2013); kao i knjige eseja: Umetnost romana (1986), Iznevereni testamenti (1993), Zavesa (2005) i Susret (2009).
R.I.P.