Milan Lane Gutović preminuo je danas u 76. godini posle duge i teške bolesti. Glumac je prošle nedelje primljen na Vojnomedicinsku akademiju zbog respiratornih problema, stanje mu se u poslednja dva dana naglo pogoršalo i bio je priključen na respirator.
Za njegovu bolest saznalo se kada je početkom juna morao da izađe iz podele predstave „Putujuće pozorište Šopalović“.
Bio je jedan jedan od najomiljenijih srpskih glumaca u poslednjih 40 godina.
Rođen je na Umci 11. avgusta 1946. godine. Glumu je diplomirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu.
Član Jugoslovenskog dramskog pozorišta postaje 1967. kao deo grupe Bojanove bebe koju je okupio reditelj Bojan Stupica. Od 2006. bio je prvak Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Igrao je i na scenama Zvezdara teatra, Crnogorskog narodnog pozorišta, Bitef teatra, Slavija teatra, Beogradskom dramskom pozorištu…
Odigrao je veliki broj pozorišnih uloga, a ostaće posebno upamćen kao Kamij u Fejdoovoj „Bubi u uhu“ i kao Vladimir Nedeljković u Nušićevoj „Pučini“ u JDP. A generacije pamte njegov autorski kabare „Obično veče“ sa kojom je proputovao ceo svet i koja je prva predstava na srpskom jeziku igrana na Brodveju.
Filmsku karijeru je započeo 1968. godine kada je debitovao u ostvarenju „Bekstva“ Radoša Novakovića. Deseceniju kasnije odigrao je prvi glavnu ulogu u film „Drugarčin“ Miće Miloševića.
Uloga Srećka Šojića u „Tesnoj koži“ donela mu je veliku popularnost a isti lik je zaigrao u „Beloj lađi“ koja je zahvaljujući njegovoj glumačkoj kreaciji bila jedna od najgedanijih tv serija. Upravo je Gutović bio taj koji je došao na ideju da njegov lik priča dijalektom južne Srbije a inspiracija mu je, kako je rekao, bio zidar Toma koji je radio u školi koju je pohađao.
Inače je njegova pojava još od prve televizijske serije „Diplomci“ bila garant velike gledanosti. Tako je bilo i sa serijama „Bolji život“, „Otvorena vrata“… Najmlađi su ga zavoleli u „Metli bez drške“ a posebno u serijalu „Pustolov“ za koji je snimio više od 400 epizoda a emitovan je od 1996. do 2003. na RTS-u.
Iako je u karijeri igrao i klasike i savremene drame, publika ga najviše pamti po komedijama a on je govorio da privatno nije zabavan kao na sceni, da voli da ćuti i da uživa u samoći, posebno na reci gde je u tišini pecao.
Penzionisao se 2012. godine ali je ostao aktivan, kako u teatrima, tako i na filmu i televiziji.
Otac je ćerke Milice i sinova Janka i Spasoja.
Dobitnik je brojnih priznanja, među kojima su pozorišne – Sterijina nagrada, Nagrada “Raša Plaović”, Statueta Ćuran, Nagrada “Zoran Radmilović”, Nušićeva nagrada, Zlatni ćuran za životno delo glumcu komičar, kao i filmske – Nagrada Car Konstantin za uloge u filmovima „Uslovna sloboda“ i „Sedam i po“, Nagrada za najpopularnijji strani lik u Makedoniji…
Pocivaj u miru Legendo! Hvala ti na svemu! Bog da ti podari nebesko carstvo!