Džet Blek, bubnjar i jedan od osnivača proslavljene engleske pank-grupe Strenglers umro je u 84. godini posle mnogo godina “lošeg zdravlja”, potvrdili su večeras bend i njegov predstavnik za štampu, prenose britanski mediji.
Blek, rođen 1938. godine kao Brajan Dafi, od detinjstva se zlopatio sa zdravljem, naročito s plućima, a sa bendom je prestao da svira 2015. godine, pošto je svoje nastupe sveo isključivo na biseve, i to samo na odabranim koncertima posle kojih mu je ukazivana lekarska pomoć. Zarekao se da će svirati koncerte dok mu zdravlje to bude omogućavalo.
Pre no što se sasvim povukao iz muzičkog života, na koncertima Strenglersa je nosio masku za kiseonik, sa kojom se i slikao na omotu njihovog pretposlednjeg albuma “Giants” (2012) – u znak prkosa starosti. Čak i kad se penzionisao, ostao je podrška i savetnik aktivnim članovima grupe, kao nekakav “pater familijas”.
Blek je smatran prestarim za rokenrol kada je, neposredno pred eksploziju pank muzike u Velikoj Britaniji, a na izmaku četvrte decenije života, počeo da svira sa Strenglersima koji su pankersku žestinu udružili s ljubavlju prema kompleksnijem muzičkom izrazu, što im je deo kritike oštro zamerao.
Na početku karijere grupa je svirala po pabovima i redovno se tukla s publikom, a na koncerte je išla kamionetom za sladoled Džeta Bleka, koji je pre no što se otisnuo u muzičke vode bio preduzetnik i biznismen.
U godini eksplozije panka, 1977. godine, Strenglersi su s albumom-prvencem “Rattus Norvegicus” imali najkomercijalniji album svog žanra u Velikoj Britaniji, na kojem se našao i ogromni hit „Peaches“, a zvuk su temeljili na basu Žana-Žaka Burnela i klavijaturama Dejva Grinfilda koji je 2020. godine umro od koronavirusa.
Grupa je ubrzo pala u nemilost britanske muzičke štampe zbog neortodoksnog korišćenja klavijatura, a još više zbog običaja članova benda, naročito prgavog basiste Burnela, da se fizički razračunava s kritičarima kada bi loše pisali o Strenglersima, njihovim albumima, singlovima i koncertima.
To nije pokolebalo publiku, i ova grupa sklona muzičkom avanturizmu i stilskoj raznovrsnosti je do 1990. godine nanizala 23 britanska i evropska hit-singla među kojima su: „Golden Brown“ (1981) – nagrađen visokim priznanjem Ajvor novelo (Ivor Novello) za kompozitorsko dostignuće – pankerske himne „No More Heroes“ i „Something Better Change“ (1977), radio-evergrin „Always The Sun“ (1986), postpank biser „Nice ‘N’ Sleazy“ (1978), novotalasni standardi „Duchess“ (1979) i „Skin Deep“ (1984), kao i slavljene obrade „Walk On By“ (1978), „All Day And All Of The Night“ (1988) i „96 Tears“ (1990).
Mnoge pesme Strenglersa iz njihovog zlatnog perioda obeležilo je jednostavno, a sigurno Blekovo bubnjanje, koje je, međutim, umelo da se otisne u neočekivano džezirane vode, pa i da – kao u slučaju megahita „Golden Brown“ – zasvira valcer.
Izgubivši pevača Hjua Kornvela 1990. godine, Strenglersi su devedesetih izgubili na vitalnosti, ali su se osveženi gitaristom i pevačem Bezom Vornom vratili na scenu naredne decenije – prigrljeni od mlađe generacije kritičara, koja je njihov album „Black And White“ iz 1978. godine proglasila prvim ikada snimljenim postpank albumom.
Džet Blek svirao je na svim albumima Strenglersa osim na poslednjem, izuzetno hvaljenom „Dark Matters“ (2021). Na njemu je bunjeve svirao Džim Makulej koga je lično Blek odabrao da mu bude naslednik. Na albumu su se našli poslednji snimci u međuvremenu umrlog klavijaturiste Grinfilda.
„Posle godina lošeg zdravlja, Džet je konačno našao oslobođenje. Bio je sila prirode. Bio je inspiracija“, izjavio je basista Žan-Žak Burnel povodom Blekove smrti i dodao: „Strenglersa ne bi ni bilo da nije bilo njega. Bio je najveći erudita među ljudima. Pobunjenik s mnogo razloga“.
Iako je s nekadašnjim kolegama iz Strenglersa prekinuo sve kontakte, povodom Blekove smrti oglasio se i bivši pevač i gitarista Hju Kornvel, rekavši da su on i Blek „delili jedan specilajan period“ zajedničkog života i da su ostvarili svoje snove da postanu muzičari.
„Istog trena smo bili privučeni jedan drugome. On je imao jedinstven osećaj svrhe s kojim sam se identifikovao“, napisao je Kornvel.
„Odbacio je sve iz svog prethodnog života da bi se posvetio našem zajedničkom cilju. Uspeh Stranglersa zasnovan je na njegovoj odlučnosti i volji. Tajming mu je bio bez greške“.
Džet Blek je napisao dve knjige: „Much Ado About Nothing“ (1981) i „Seven Days In Nice“ (2010), obe inspirisane čuvenim incidentom koji su 1980. godine Strenglersi napravili u Nici, gde su uhapšeni zbog navodnog izazivanja studentskih nereda. Takođe se bavio dizajniranjem nameštaja.
Kako se u saopštenju benda navodi, Blek je umro pre dva dana spokojno okružen porodicom, u svom domu na severu Velsa.
