Bernard Mejdof, čije je ime postalo sinonim za jednu od najvećih finansijskih prevara u istoriji SAD preminuo je u 82. godini u federalnom zatvoru, javljaju američki mediji.
Mejdof je služio 150-godišnju kaznu zbog finansijskih prevara koje je počinio koristeći takozvanu Poncijevu šemu.
Prošle godine Mejdof je zatražio od suda da ga pusti prevremeno iz zatvora jer je, kako je tvrdio, bolovao od raka bubrega.
Međutim, američko tužilaštvo je saopštilo da je Mejdofov zločin “bez presedana po obimu i veličini” u istoriji SAD i da je to “dovoljan razlog” da se njegov zahtev odbije.
Veruje se da je Mejdof prevario preko 30.000 ljudi u više desetina zemalja. Optužen je da je svoje žrtve oštetio za neverovatnih dvadeset milijardi dolara tako što je primenio piramidalnu Poncijevu šemu.
Navodno je imao pod upravom ukupno 65 milijardi dolara, ali dve trećine tog novca bile su plod njegove mašte.
Godinama pre nego što je konačno uhapšen 2008, uzimao je novac da otplati druge i lažne investicije. Neke od njegovih žrtava izgubile su sve, a bar jedna se ubila zbog prevare.
Sudija je u njegovom slučaju to nazvao jednim od najgrubljih finansijskih zločina u istoriji.
Mejdof je prevario ne samo finansijere već i bogate i slavne kojima je obećavao da će zaraditi milione.
Među njegovim klijentima, između ostalih, bili su čuveni producent i režiser Stiven Spilberg, glumac Kevin Bejkon i dobitnik Nobelove nagrade za mir Eli Vizel.
Šta je Poncijeva šema?
Ime je dobila po italijanskom useljeniku Čarlsu Ponciju koji je koristio ovu piramidalnu prevaru. Poncijeva šema je jedna od najjednostavnijih ali u isto vreme i jedna od najefikasnijih prevara, neprevaziđena do današnjih dana.
Ovu prevaru koriste svi: od najsitnijih prevaranata do najbogatijih biznismena. Osnova šeme je da se prevarant uvuče u određene grupe ljudi koji imaju novac ili tamo gde ima dosta ljudi.
Da bi ovakva prevara izgledala legalna, uvek postoji neka roba ili usluga kojima se trguje u nekoj stranoj zemlji.
Isto tako može da se radi o navodnom uvozu nafte ili nekih drugih roba koje imaju odličnu prođu na tržištu.
Može da se radi i o kupovini zemlje, izgradnji objekata, kreditiranju uspešnih kompanija, odnosno bilo šta što liči na legalni biznis. Akcenat se uvek stavlja na visok povrat uloženih sredstava.
