Letnjim radovima osvežen, u belo okupan Kulturni centar Srbije u Parizu, otvorio je vrata i na startu nove sezone na pozivnom letku ponudio stih "Lutam, još vitak, sa srebrnim likom…" Miloša Crnjanskog (1893-1977), maga lepe reči.
Životni put Crnjanskog je razgranat, kako po zanimanjima (nesvršeni student medicine sa diplomom Filozofskog fakulteta, vojnik, profesor u gimnaziji, pesnik, pripovedač, romansijer, publicista, esejista, diplomata, knjigovođa u prodavnici obuće, raznosač božićnih čestitki…), tako i po gradovima (Beč, Segedin, Zagreb, Beograd, Pančevo, Pariz, Rim, Berlin, Madrid, London…), svugde je našao svoje mesto, bio cenjen, uvažavan, veličina koju su priznavali, a on, čak i kad bi bio putopisac, nikad nije napuštao misli o povratku. Zato je i celokupnu njegovu ostavštinu udovica Vidosava testamentom zaveštala Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, gde se kao legat čuva od 1979. godine. A tu se ima šta videti, pa i samo u delovima koji su doneseni na izložbu u Pariz, s čim je načeta srpska sezona kulture, koju je otvorila Slavica Petrović, direktorka KC, uz autora izložbe i kataloga Nadu Markov-Bogdanović i dizajnera kataloga i izložbe Nikolu Vukanovića.
Crnjanski je provodeći pet decenija u književnosti ostavio snažan uticaj, o tome svedoči rukopisna zaostavština, lična biblioteka, fotografije i ilustracije, isečci iz štampe, predmeti, a i naslednicima prepušteni iz njegove duše usađeni kult Srbije i pravoslavlja.
U ovoj večeri, izložbu o Crnjanskom zasladio je koncert mladog Bodina Starčevića, pijaniste sa diplomom Konzervatorijuma "Čajkovski" u Moskvi, koji se može podičiti i koncertom u Rusiji ili nezaboravnim nastupom u Japanu.
Publika je aplaudirala, u harmoniju su se stopile hvale Crnjanskom, jednom od najznačajnijih stvaralaca srpske literature i mladom pijanisti Starčeviću, pred kojim je budućnost.
|
Restauracija filma "Seobe"
Od Poljaka samo pohvale
Pijanista u kuhinji
|
