Prosuđivati ljude je manje svestan izbor a više instinkt. I svi to rade, bilo da ste našli u ulozi da vam se sudi ili ste onaj koji sudi. Prema psihologu sa Harvarda, ljudi vas ocenjuju na osnovu dva kriterijuma. Stvarate li svoj najbolji utisak?
Profesorka sa Harvard Biznis škole je stručnjak za prve utiske, i istražuje oblast interakcije sa kolegama psiholozima više od 15 godina. U svojoj najprodavanijoj knjizi ona iznosi dva pitanja koja ćete odmah postaviti i na koja ćete odmah odgovoriti – kada se sretnete sa nekim novim:
Mogu li da poštujem ovu osobu?
U psihološkom govoru, postavljanje sebi tih pitanja način je da odmerite čovekovu toplinu i kompetentnost. Cilj je da neko odgovori na ova sjajna pitanja. Ali, ljudi obično misle da je kompetentnost važniji faktor, posebno u radnom okruženju. Bolje je priuštiti toplinu pre poslovne oštrina.
Naime za naš opstanak je iz evolutivne perspektive važnije znati da li neko zaslužuje naše poverenje.
Razmislite o kolegi koji je sjajan u svom poslu, ali hladan kao led u kancelariji. To je odlicno, zar ne?
“Ako vam neko na koga pokušavate da utičete ne veruje, nećete stići daleko; u stvari, čak možete da izazovete sumnju jer ste naišli na manipulativnost”, piše Kudi.
“Topla, pouzdana osoba koja je takođe snažna, izaziva divljenje, ali tek nakon što ste uspostavili poverenje, vaša snaga postaje poklon a ne pretnja.”, nastavlja ona.
Imam li nešto na licu?
Zatim tu je fizička procena, iliti prosuđivanje knjige po koricama. Ako niste Morgan Friman, ništa o vašem fizičkom izgledu ne može zaista naterati nekoga da vam veruje ili da vas poštuje.
Prema istraživanju psihologa, ljudi procenjuju vaše lice analizirajući četiri crta lica.
To su babyface – koliko ste mladoliki, koliko im izgledate poznato, koliko ste fit i negovani i i emocionalna sličnost.
Neki od ovih faktora vam ne mogu pomoći, ali mogu da povećaju vašu konačnu “ocenu “emocionalne sličnosti” tako što ćete malo malo povisiti ivice usta, a malo topline u vašem izrazu moglo bi preći u vašu projekciju pouzdanosti.