Svetska zdravstvena organizacija objavila je podatke iz nove studije o tome kako produžetak radnog vremena utiče na zdravlje.
Od moždanog udara ili srčanih oboljenja povezanih s predugim radnim vremenom u 2016. godini je umrlo oko 745.000 ljudi, što je gotovo 30 odsto više u odnosu na 2000. godinu. Većinu žrtava, čak 72 odsto, čine muškarci u srednjim ili starijim godinama.
Ovo su rezultati studije Svetske zdravstvene organizacije o preranoj smrti povezanoj sa dužim radnim vremenom, koja je objavljena u časopisu “Environment International”. U studiji se navodi da je produžen rad smrtonosan za stotine hiljada radnika godišnje u celom svetu, a negativan trend bi mogao dodatno da se pogorša i ubrza zbog pandemije koronavirusa.
Sedmična satnica od 55 ili više sati za trećinu povećava rizik od moždanog udara, a za 17 odsto od ishemijske bolesti srca, u poređenju sa onom između 35 i 40 sati. U studiji su obuhvaćene 194 zemlje, a pored SZO učestovavala je i Međunarodna organizacija rada. Većinu žrtava, čak 72 odsto, čine muškarci u srednjim ili starijim godinama.
Istraživanje je rađeno u periodu, od 2000. do 2016. godine, dakle pre korone, pa naučnici smatraju da bi sve učestaliji rad od kuće i usporena globalna ekonomija, mogli da povećaju rizik.
