Preko Jadrana u EU

0

PO UZORU NA BALTIK: Franko Fratini (levo) i Sven Alkalaj, šef diplomatije BiH

 

 

Fratini je objasnio da ovo nije dupliranje već postojećih evropskih institucija, već olakšavanje saradnje u oblasti privrede i infrastrukture, razvoja ruralnih oblasti, malih i srednjih preduzeća, kao i turizma i kulture.

– Krajnji cilj ovog ambicioznog plana je integracija zemalja zapadnog Balkana u Evropsku uniju, jer je budućnost jugoistočne Evrope u EU – rekao je Fratini, posle sastanka Saveta jadransko-jonske inicijative u Ankoni na kome su učestvovali ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i šefovi diplomatija drugih zemalja članica – Albanije, BiH, Crne Gore, Grčke, Hrvatske, Slovenije i Italije.

Radiće se na unapređenju razvoja i jačanju bezbednosti u jadransko-jonskoj oblasti, kao i na saradnji među zemljama regiona i podsticanju zemalja u tranziciji u procesu integracija i približavanja EU.

 

Srbija dopunski član

Jadransko-jonska inicijativa osnovana je u Ankoni pre 10 godina, 20. maja 2000, a njene članice su sedam država sa izlazom na Jadransko i Jonsko more: Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Italija, Slovenija i, po principu sukcesije članstva, Srbija.

Ekonomista Miroslav Prokopijević, saradnik Instituta za evropske studije, smatra da je smisao ovakve inicijative da balkanske države funkcionišu i imaju regulisane odnose na način na koji će to imati u trenutku kada budu članice EU.

– Ovakav vid saradnje pre svega je pokušaj da se rešavaju ekonomska pitanja, a intenzitet saradnje zavisiće od toga koliko svaka od zemalja ima ekonomskog interesa da u tome učestvuje – kaže Prokopijević.

On posebno navodi značaj ugovora o slobodnoj trgovini CEFTA koji je dao dodatni impuls regionalnoj saradnji, a Srbiji omogućio najveći trgovinski suficit u razmeni sa državama regiona.

 

NIŠTA BEZ SARADNJE: Miroslav Prokopijević

– Međutim, kao što je pokazao i CEFTA sporazum, zemlje regiona najpre mogu da sarađuju na polju ekonomije, a što se tiče političke saradnje, ona ide veoma teško na Balkanu, najviše zbog nasleđa ratnih sukoba devedesetih godina prošlog veka – ističe Prokopijević.

Ipak, koliko god međusobna saradnja zemalja u region pomaže svima na putu približavanja EU, Prokopijević naglašava da je, ipak, suština u tome da svaka zemlja pojedinačno napravi korake koje će je odvesti u članstvo evropskih naroda.
– Svaka zemlja treba najpre da vodi računa o individualnoj kvalifikaciji za članstvo u EU – naglašava Prokopijević.
 

Sastanci triju vlada

Potpredsednik Vlade Srbije Mlađan Dinkić je, nedavno na Međunarodnom sajmu privrede u Mostaru, predložio da se jednom u tri meseca održavaju zajedničke sednice vlada Srbije, BiH i Hrvatske u cilju rešavanja zajedničkih problema i ekonomskog jačanja tri zemlje.
– Samo zajedničkim radom možemo privući još više investicija i uklanjati prepreke među našim privredama i državama – rekao je Dinkić.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here