On podseća na Južni tok, ali i na kredit za Železnicu Srbije, koji je vrlo zanimljiv, jer Rusija želi da ojača železničke koridore u istočnoj Evropi i nije slučajnio dala milijardu dolara kredita za infrastrukturu.
"Osnivanje Evroazijskog saveza je proces koji traje deset godina. To je dugoročni interes Rusije, Belorusije i Kazahstana. Tom savezu pristupiće i Jermenija, Kirgistan, Tadžikistan, a, verovatno, i polovina Ukrajine koja se naziva Novorusija", navodi Proroković za Srnu.
Podsetivši da je američki predsednik Barak Obama prošle nedelje nazvao Rusiju "regionalnom silom", Proroković navodi da je posle osnivanja Evroazijskog saveza Rusija prerasla tu ulogu te je njen uticaj sada jači i na Pacifiku i u celoj Evropi, a samim tim i na Balkanu.
"Ovo je jedan potpuno novi okvir, koji će doprineti ekonomskom razvoju Rusije, Kazahstana i Belorusije. Ekonomski Rusija sada ulazi na Balkan mnogo aktivnije. Energetski je već prisutna preko Južnog toka. A treća stvar koja je jako bitna jeste da se otvara novi politički prostor", kaže Proroković.
Ugovorom sa Kazahstanom, Rusija je amortizovala pritiske iz srednje Azije na svoju granicu, a Kazahstan je došao kao neki "tampon" između američkih napora da dezintegriše srednju Aziju i Rusije da sačuva svoju jugoistočnu granicu.
"Rusija sada ima na raspolaganju mnogo veće političke i institucionalne kapacitete da se bavi ostalim delovima sveta, između ostalog i Balkanom. To je potpuno nova geopolitička računica. Rusija je sada zaštitila svoj `trbuh`" – smatra Proroković.
Geopolitčki posmatrano, Balkan i Kavkasko-kaspijski region su uzročno posledično povezani i onog trenutka kada je Rusija ojačala svoj uticaj na Kavkazu, posle 2008. godine, krenulo je jačanje njenog uticaja na Balkanu.
Proroković odbacuje navode pojedinih analitičara da su Zapad i Rusija podelili sfere uticaja na Balkanu. "Da je to istina – ne bi danas bio rat u Ukrajini", pojašnjava on za Srnu.
