Predloženi zakon o refrednumu je tehničke prirode i njime se reguliše ova oblast, a prema tvrdnjama zvaničnika RS usaglašen je sa Ustavom i Dejtonskim sporazumom.
U predloženom zakonu se reguliše da narodna skupština RS donosi odluku o raspisivanju republičkog referenduma, koja se donosi većinom glasova ukupnog broja poslanika, a predlog za raspisivanje referenduma mogu podneti predsednik RS, Vlada RS, kao i najmanje 30 narodnih poslanika ili najmanje 10.000 birača.
Narodna skupštna donosi i odluku o refrednumskom pitanju, ako prethodno odluči da se održi refrendum po nekom od važnih pitanja za RS.
Skupštinskoj raspravi o predlogu zakona o refrednumu nisu prisutvovali poslanici bošnajčkih stranaka, uz obrazloženje da se radi o antidejtonskom i antiustavnom činu. Oni pozivaju predstavnike međunaordne zajednice da reaguju zbog antidejtonskog delovanja Narodne skupštine RS.
Sa predloženim zakonom nisu zadovoljni ni poslanici opozicionih stranaka, SDS, PDP i SRS , koji su tražili da se u zakon ugrade odredbe o obaveznom održavanju refrenduma o prisutpanju BiH vojnim savezima, NATO-u, i kod donošenja ustavnih promena.
