"Zaista je iznenađujuće da u mnogim evropskim zemljama nije došlo do pandemije", kaže Arnold Monto sa Univerziteta An Arbor u Mičigenu.
U Francuskoj je, na primer, broj obolelih od gripa narastao početkom septembra, i kretao se oko 160 obolelih na 100.000 stanovnika sve do kraja oktobra, kada je broj počeo ponovo da raste, što je zbunjivalo stručnjake u Francuskoj nacionalnoj laboratoriji za grip na Univerzitetu u Lionu.
Kako kaže jedan od istraživača iz Liona Žan-Sebastian Kasalegno, uzorci brisa grla pokazali su da je broj obolelih od svinjskog gripa tokom septembra padao, ali je istovremeno rastao broj ljudi zaraženih rinovirusom, koji uzrokuje običnu prehladu. Krajem oktobra situacija se preokrenula, smanjio se broj zaraženih rinovirusom, a porastao broj zaraženih novim gripom.
Dokazana teorijaJan Makej sa Univerziteta u Kvinslendu objavio je ranije ove godine studiju u kojoj je dokazao da ljudi zaraženi rinovirusom imaju manje šanse da se zaraze nekim drugim virusom. |
On pretpostavlja da je rinovirus blokirao širenje novog gripa zahvaljujući procesu koji se naziva virusna interferencija, kada jedan virus blokira drugi.
"Smatramo da kada dobijete jednu infekciju, vaša antivirusna odbrana se uključi i tako vas štiti od drugih virusa", kaže Ab Osterhaus sa Univerziteta u Roterdamu.
Koliko je važna uloga virusne interferencije u slučaju svinjskog gripa nije jasno, jer se nekad nikakvo međudelovanje ne dogodi i ljudi "pokupe" oba virusa.
Naučnici retko imaju priliku da provere kako ova dva virusa utiču jedan na drugi jer sezona prehlada počinje obično krajem leta, a epidemija gripa se javlja tokom zime.
U Švedskoj su se epidemije prehlade i gripa javile istovremeno, pa se pokazalo da rastom broja ljudi zaraženih rinovirusom pada broj zaraženih novim gripom i obrnuto. To je zabeleženo i u Norveškoj i Australiji.
