Redovna čitateljka "Vesti" i učesnica u akcijama Humanitarnog mosta, Ljiljana iz Frankfurta na Majni, nije mogla da ostane ravnodušna na tešku sudbinu mlade udovice, 31-godišnje Gabrijele Marjanović iz Radovnice kod Trgovišta i njene dece, pa je poželela da joj pomogne u granici mogućnosti. Tako je ova plemenita dama nedavno na kućnu adresu supruge tragično nastradalog rudara, poslala novčani dar od 100 evra. Ali, to nije sve. Na Gabrijelu i njene mališane je mislila Nadežda Radović iz Vizbadena, pripremivši prelepi poklon-paket, koji su joj naši reporteri ubrzo i uručili. Tom prilikom, saznali smo, Gabrijeli je stigao i paket sa odećom za decu od anonimne donatorke iz Niša.
– Neka svim našim dobrotvorima Bog podari sve najbolje. Neka ih nagradi zdravljem, srećom i radošću, to je najmanje što su zaslužili. Novac nam je dobro došao za osnovne životne potrebe. Takođe i paket sa odećom. Ipak, moram da priznam, deca su se najviše obradovala paketu dobrotvorke iz Nemačke, prepun slatkiša, čokolada, bombona, keksa, odeće za bebu Draganu, pelene… Mnogo toga što deca vole. Hvala svim ovim divnim ženama do neba što su dečici donele neizmernu radost. Ceo dan su skakali od sreće – kaže uzdišući Gabrijela.
Na planini gde žive Gabrijela, njeno četvoro mališana, svekar i svekrva, svaki dinar je, kako kaže, od velikog značaja. Posebno zbog toga što ova mlada žena sama ne može da privređuje. Tamo se obično zarađuje u rudarskim jamama ili branjem i prodajom ogrevnog drveta. Srećom, pa su Gabrijela i njeni mališani odnedavno ostvarili pravo na očevu penziju, koja iznosi oko 280 evra, inače bi ih tek onda muke pritisle.
– Sve sam podredila deci. U oktobru će biti godinu dana od kako je Dragan poginuo, a kao da je prošla večnost. Mnogo nam je teško, ali mora da se živi. Treba voditi računa o ovoj sitnoj deci i izvesti ih na pravi put. Još je teže kad sve padne na pleća jednog roditelja. To se posebno odnosi na malu Helenu i bebu Draganu, koja je dobila ime po tragično preminulom ocu, mom hrabrom Draganu. Vreme mahom provodim čuvajući decu, odlazeći na seosko groblje da zapalim sveću suprugu, a uveče da sednem sa starijom decom i pogledam šta imaju za zadatke. To mi je sada jedina preokupacija – kaže na rastanku majka Gabrijela, tužnog pogleda i još jednom zahvaljuje svim plemenitim zemljacima iz daleka na vrednoj podršci.
|
Neizvesnost najteže pada – Nemam slobodnog vremena, niti ga želim. Radim bilo šta, samo da odagnam misli o neizvesnoj budućnosti koja nas čeka. Šta će mi život dalje doneti, ne znam, ali se nadam da će mi bar deca biti zdrava, namirena i srećna. Mislim da je to i najvažnije, a za ostalo, kako bude – navodi Gabrijela. |
