Kanonsko priznanje obavilo bi se, navodno, preko unijatizacije – CPC bi zadržala „istočni obred”, ali bi za poglavara imala papu, navodi IFIMES.
Iz Kabineta predsednika Crne Gore odbili da komentarišu analizu, prenose „Vijesti“.
Strah da će u Crnoj Gori doći do rata zbog imovine Srpske pravoslavne crkve (SPC) ravan je mišljenju da će država izaći iz NATO-a u budućnosti, ocena je Instituta iz Ljubljane.
U analizi pod nazivom “Crna Gora 2020: Da li će Crnogorska pravoslavna crkva postati unijatska crkva?“ se navodi da su se ulaskom Crne Gore u NATO stekli uslovi da se usvoji Zakon o slobodi veroispovesti, a Podgorica se sada ponaša kao i druge države zapadne Evrope, jer je na primer i Italija na sličan način rešila pitanje Katoličke crkve, jednim delom i Hrvatska.
Zakon je u crnogorskom parlamentu usvojen u uslovima visokih tenzija, podseća se u tekstu.
Iz opozicije su upozoravali da usvajanje zakona može dovesti do sukoba, dok je mitropolit CPC-a Mihailo za zagrebačku Televiziju Z1 rekao da može doći do rata, ako se Zakon ne primeni, iako “ne vjeruje da će do toga doći”.
„Šizofreni strah, da će u Crnoj Gori doći do rata, u koji će biti uključena Srbija i Rusija, zbog imovine SPC, je ravan mišljenju da će Crna Gora izaći iz NATO-a u budućnosti, odnosno da se NATO i SAD ne bi umešale u slučaju ugrožavanja nacionalne sigurnosti/odbrane Crne Gore. Pisma koja su upućena iz sedišta SPC u Beogradu na razne zapadne adrese, uključujući i papu Franju, kao i pisma koja su neke srpske organizacije uputile američkom predsedniku Donaldu Trampu, predstavljaju najobičniji politički spin, slično kao i regionalni apel intelektualaca zapadnim vladama da se uključe u ‘odbranu’ Crne Gore“, smatraju u IFIMES-u.
Ocenjuju da postojeću situaciju najbolje koristi i crnogorski predsednik Milo Đukanović za ostvarenje svojih ciljeva.
„Realizujući svoje ciljeve u vezi sa CPC, Đukanović je zloupotrebio članstvo u NATO-u i intelektualce iz regiona pokušavajući dezinformisati javnost u regionu izmišljajući opasnosti mogućeg prenošenja sukoba u region skrivajući iza toga svoje prave namere u vezi sa CPC-om“, prenose „Vijesti“.
U IFIMES-u navode da je osamostaljenje Crne Gore “vešto isplanirano sa zapadnim saveznicima“ i Crna Gora je morala stvoriti percepciju da se više ne može živeti u zajedničkoj državi sa Srbijom.
„Sada je proizvedena nova kriza usvajanjem Zakona o slobodi veroispovesti, koji je podstakao masovne proteste pripadnika SPC i dijela opozicije u Crnoj Gori, kojim se želi ponovno stvoriti percepcija i ambijent da se više ne može ni sa SPC u Crnoj Gori“.
Unijatizacija CPC
Izjava Vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, kako se dodaje, da neće priznati CPC, došla je u pravo vreme Đukanoviću, što mu omogućava realizaciju drugog scenarija, a to je unijatizacija CPC, tvrdi se u analizi.
„Kanonsko priznanje CPC izvršilo bi se preko unijatizacije (grkokatolici), tako da bi CPC zadržala ‘istočni obred’, ali bi imala poglavara rimskog biskupa – papu. CPC bi bila pod kanonskom jurisdikcijom Vatikana. Time bi Đukanović povratio izgubljenu naklonjenost Zapada, a to mu je posebno važno zbog predstojećih parlamentarnih izbora, koji će se održati 2020. Time bi CPC osigurala kanonsko priznanje, Đukanović produžetak vlasti, a Vatikanu bi bio osiguran ulazak u Crnu Goru na ‘velika vrata’”.
Jedini neuspeh Đukanovića je u tome, kako tvrde u IFIMES-u, što nije uspeo da predsednika Srbije Aleksandra Vučića uvuče u igru i da on postane dežurni krivac za sve, pa i za destabilizaciju Crne Gore.
Podsećaju da Crna Gora ima razvijene dugogodišnje intenzivne diplomatske i političke odnose sa Vatikanom, a nedavna poseta premijera Duška Markovića Vatikanu najavila je dolazak pape u Crnu Goru tokom 2020.godine.
U analizi se podseća i na podršku mitropolita Amfilohija Đukanoviću 1997. godine kada je došlo do sukoba unutar DPS-a, između tadašnjeg predsednika Momira Bulatovića i Đukanovića, a Amfilohije je, kako se navodi, odigrao i vrlo važnu ulogu 2006. godine nakon referenduma kada je Crna Gora obnovila nezavisnost na spuštanju tenzija.
Dodaje se i da ugledni analitičari, istraživači, politolozi, novinari i političari smatraju da niko tako uspešno nije nadmudrio američko-evropsku administraciju kao Đukanović u poslednjih deset godina, navodeći nekoliko primera.
Takođe u analizi se podseća da je DPS prva politička partija na Balkanu, koja je potpisala sporazum o saradnji sa Jedinstvenom Rusijom Vladimira Putina, a da je nezavisnost Crne Gore usledila je nakon direktne podrške Rusije i Ruske pravoslavne crkve, o čemu, navode, govori svedočenje Pola Menaforta, bliskog saradnika Donalda Trampa.
Podsećaju i da je najviše stranih investicija posle proglašenja nezavisnosti stiglo iz Rusije.
Suočen sa brojnim problemima i optužbama za korupciju i kriminal Đukanović je izgubio podršku i uticaj koji je imao u regionu pre 10 godina, ocinili su u IFIMES-u.
Za važne međunarodne aktere on više nije taj koji je neophodan činilac na Balkanu i zbog toga je odlučio da po oprobanom receptu igra na kartu manipulacije nacionalizma i religije i tako izazove tenzije i sukobe, da bi pokazao da je jedini koji može da osigura mir i garantuje stabilnost u regionu.
SPC će morati da preda državi dio imovine
U analizi se navodi da će se, ipak, morati postići kompromis između SPC i Đukanovića u kojem će se SPC morati saglasiti da deo materijalnih dobara preda državi, odnosno Đukanoviću, tvrdi se u analizi.
U ovom slučaju, kako se dodaje, čak kada SPC i ne bi bila vlasnik imovine u Crnoj Gori, ignoriše se sticanje prava svojine održajem, koje označava da neko lice izvesno vreme drži u svojoj faktičkoj vlasti određenu stvar (nekretninu) i na osnovu državine i protoka vremena stiče pravo svojine na njoj.
Prethodni vlasnik (u ovom slučaju država Crna Gora), koji nije držao niti koristio stvar, gubi pravo svojine.
„Pošto je Crna Gora proglasila nezavisnost 2006. godine dugo pasivno držanje vlasnika (države), odnosno nevršenje prava (zanemarivanje vlasništva), može dovesti pod određenim uslovima do svojevrsne sankcije – gubitka prava svojine nad nekretninom/ama“, smatraju IFIMES-u.
IFIMES je organizacija koja traži i predlaže politička rešenja svetskim vladama, pre svega, za region Balkana i Bliskog istoka, a ima specijalni savetodavni status pri Ekonomsko-socijalnom savetu UN od 2018.
Predsednik Saveta IFIMES-a je bivši politički direktor Bele kuće Kreg T. Smit, predsednik Savetodavnog odbora je bivši ministar spoljnih poslova SFRJ Budimir Lončar, a počasni predsednik je bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
