U Atrijumu Doma Vojske Srbije predstavljene su dve knjige iz edicije “Ratnik”: “Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998. godine” i “General Nebojša Pavković – svedočenje iz Finske”.
Mirjana Sandić, urednik ovih knjiga objasnila je da prva knjiga predstavlja dnevničke zapise generala Nebojše Pavkovića pretočene u knjigu, dok je druga rezultat razgovora Dragane Marković i Radenka Mutavdžića sa generalom Pavkovićem u Finskoj gde služi zatvorsku kaznu.
Prema njenim rečima edicija “Ratnik” nastala je sa idejom da pripadnici vojske i njeni komandanti koji su branili granice svoje otadžbine za vreme NATO agresije zabeleže svoja sećanja na te dane i ono što se događalo na Kosovu i Metohiji.
– Za dve godine u ovoj ediciji je objavljeno 12 knjiga. Bez obzira što su od pomenutih događaja prošle dve decenije, njihovo pojavljivanje je izavalo veliko interesovanje i skoro sve knjige su rasprodate – istakla je Mirjana Sandić.
Milan Mijalkovski, recenzent knjige „Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998. godine“ ocenio je da je ova knjiga važan dokument o istoriji Srbije u poslednjoj deceniji 20 veka.
– General Pavković je častan, hrabar i odlučan komandant koji je komandovao Prištinskim korpusom Treće armije Vojske Jugoslavije. Navode iz knjige je potkrepio sa 29 dokumenata o angažovanju prištinskog korpusa, koji verno istinito svedoče o događajima na Kosovu i Metohiji. Upravo zato što daje istinu o jednom teškom i važnom periodu, knjiga se našla na udaru mnogih i bilo je dosta protivljenja njenom objavljivanju – rekao je Mijalkovski i naveo da knjiga zapravo ima dve tematske celine. Jedna sadrži činjenice o terorizmu albanskih separatista na Kosovu i Metohiji radi razbijanja teritorijalnog integriteta naše zemlje. Takođe razotkriva i uzroke i manifestacije savezništva između terorističke OVK i, kako je rekao, amoralnih anglosaksonskih hegemona kao inostranih sponzora OVK.
Druga tematska celina se odnosi na strategiju i taktiku koju je Srbija primenjivala radi zaštite sopstvenih nacionalnih i vitalnh interesa, pri čemu autor iznosi činjenice koje ukazuju da su pripadnici Prištinskog korpusa profesionalno i uspešno izvršili svaki dobijeni zadatak i poštovali konvencije o ratovanju.
Druga knjiga “General Nebojša Pavković – svedočenje iz Finske” opisuje ključne događaje posle NATO agresije, zatim događaje od 5. oktobra 2000. godine pa do 2005. godine kada je general Pavković dobrovoljno otišao u Hag pa sve do danas.
Dr Mile Bjelajac, autor predgovora i recenzent knjige, istakao je da ako ova knjiga nešto podstiče, to je svakako naša svest da ne dozvolimo da se stvari zaborave. Takođe i da u nekoj daljoj budućnosti ne ostane kao važeća jedna istina propagandnog karaktera stvorena pre agresije, dograđivana tokom agresije a posle cementirana kroz razne memoare glavnih protagonista koji su, iz raznih interesa, stajali iza agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju.
– Mi jesmo zemlja diskontinuiteta sećanja. Mi jesmo kroz našu noviju istoriju dozvolili da se prave te ideološke smene i da ono što je u novijem vremenu u nekim okolnostima neprijatno sećanje, da to sklanjamo po strani i zaboravljamo a onda nam ga istorija vrati. Međutim, mi na ovom prostoru nemamo privilegiju kratkog ili selektivnog pamćenja – rekao je dr Bjelajac.
On je ocenio da ćemo bez ovakvih knjiga, bez zapisa u našem vremenu izgubiti potencijalnu mogućnost da svetu, koji nam u godinama na koje se ova i prethodna knjiga odnose, nije bio naklonjen ponudimo i drugu stranu medalje.
Dragana Marković, jedan od autora knjige navela je da je general Pavković i na razgovor u kapeli zatvora u Finskoj došao kao čovek gospodstvenog držanja, kakav je uvek i bio i da je bilo primetno da su mu se zatvorski čuvari obraćali sa poštovanjem.
– Već posle nekoliko izgovorenih reči bilo je jasno i da je on u odličnoj mentalnoj i fizičkoj formi. To zaista fascinira, to neodustajanje, od sebe, od svojih stavova, principa–istakla je ona.
Navela je i da joj je na pitanje kada mu je bilo najteže i prilikom intervjua 1999. godine na Jastrepcu i 20 godina kasnije, rekao da mu je najteži trenutak bio kada je saznao da vojska mora da napusti Kosovo. Izneo je takođe da je bio protiv toga da vojnici budu ti koji će potpisati Kumanovski sporazum.
Zaokružujući svoj portret rekao je : “Izrečena mi je kazna od 22 godine zatvora. Dostojanstveno sam je prihvatio. Bio sam čelni čovek te armije, ja sam bio na vrhu te piramide, ja odgovaram za sve što se dešavalo”.
Podvukao je da 99 odsto vojnika nije počinilo nikakav zločin a da su, oni koji su to učinili, dobili zaslužene kazne.
