Dramski pisac ovog dela je Milan Dragićević, profesor dramaturgije na Univerzitetu Masačusets. On je rođen u SAD, ali su mu roditelji iz Srbije, što je, kako navode beogradski mediji, dosta uticalo na dramski uobliči veliki događaj iz skorašnje srpske prošlosti.
Komad prati životni i politički put Slobodana Miloševića, od najranije mladosti, od 15. godine, kada upoznaje suprugu Mirjanu Marković, pa do zatvorske ćelije i Sheveningenu gde ispoveda životnu priču kameri koja ga snima non-stop i koja mu je jedini “sustanar” u zatvorskoj ćeliji.
Dragićević je izjavio da je presrećan što je publika bila zainteresovana za komad o Miloševiću.
’’Drago mi je što se tražila karta više, bez obzira što je publici bilo poznato da nije reč o dokumentarnoj drami. Cela ta priča ima i globalnu težinu, te sam došao na ideju da kroz nju otvorim mnoga pitanja i moralne dileme o svetu u kojem živimo’’, rekao je 53 – godišnji dramaturg iz SAD.
’’Pokušao sam da otvorim pitanje o pravdi i istini, o sili i moći, o ovozemaljskim i nebeskim vrednostima. Za stvaranje predstave sam koristio dokumentaciju Haškog tribunala, a i sopstvenu viziju’’.
Predstava počinje tako što Milošević sedi u svojoj ćeliji i obraća se sigurnosnoj kameri, uveren da iza svega toga što mu se dešava stoje Amerikanci. Kroz njegovo sećanje, priča se vraća u doba njegove najranije mladosti, kada ima 15 godina i kada upoznaje buduću suprugu Mirjanu Marković.
Tada u priču ulaze tri vile, slične vešticama iz Šekspirovog “Magbeta”, koje iskušavaju Miloševića – šta bi da bude u životu? Na pitanje da li bi voleo da bude heroj, popularan i voljen u narodu, Milošević pita: “Kako bih to mogao da postanem?”
One mu odgovaraju da prvo mora da ode na Kosovo, što u prvom trenutku izaziva Miloševićevo čuđenje, jer je u tom trenutku za njega zemlja mitova i legendi.
Sledi njegov vrtoglavi politički uspon, pa pad sa vlasti i ispovest u haškoj ćeliji.
| Dragićević je objasnio da je u priču komada hteo da probudi različita pitanja.
’’Nikako ne opravdavam, ni ne amnestiram Miloševića, ali postavljam pitanje – ako je tiranin optužen za primenu sile, da li to opravdava NATO da upotrebi još veću silu – kaže Dragićević. – Da li bombardovanje civila može da bude humano? Pored toga, kroz lik devojčice Jelene, otvara se i dilema – koja je moć veća i značajnija – ovozemaljska ili nebeska?” |
Priču prate i brojni politički i vojni inostrani lideri, ali je pored njega glavni lik 12-godišnja devojčica Jelena iz sela Velika Hoča na Kosmetu. Kroz uporednu životnu priču Miloševića i devojčice, autor otvara brojna pitanja i dileme.
On je istakao da je najverovatnije zbog porekla pratio ratna dešavanja u Jugoslaviji i da je shvatio da su ti događaji mnogo komleksniji od onoga što prosečan Amerikanac može da shvati iz medija.
Anslambl koji je izveo komad čine 22 glumca iz SAD, predstava je izvedena na engleskom, ali je publika mogla da je prati zahvaljujući titlovima na dva videobima.
