Kad Sans slavi, slavi za pamćenje. Taj gradić 130 kilometara udaljen od Pariza odavno je nastanjen eksjugoslovenskim zemljacima, a u Sansu je Udruženje Šumadija, nekad više, nekad manje uspešno, ali istrajavaju.
U poslednje vreme, marljivošću i visinom (a nikad nije igrao košarku) ističe se Goran Radovanović. Čelnik je Šumadije, rodoljub, stalo mu je do sloge Srba, a prioritet je dopunska škola. Folklor je zadatak koji mora razgranati, a za proslave je, kako kažu naši ljudi, pravi tata-mata. I evo, dođe i prođe noć razmene stare i nove godine.
Opština u ovom gradiću veoma ceni srpsku zajednicu, pa joj često na korišćenje dodeli i opštinsku salu.
– Ovog puta je bilo drugačije, zbog demonstracija Žutih prsluka i eventualnih problema, dali su nam jednu manju salu. Ipak, okupilo se nas 80. A koliko je bilo dečice! Zbog njih je sve ovo vredelo organizovati – zadovoljan je Goran.
Lepo se društvo okupilo. Trideset godina u klubu nisu bili dva brata i sestra, Dragan, Nebojša i Snežana Deljani, sada su došli. Saša Stefanović retko dođe, ali kad dođe za sve to bude poseban događaj. Bila je i Sarajka Vesna sa suprugom Stefanom Šlikom, Mira Simić je dovela šestorku iz Pariza, svi mešani brakovi. Milija Lukić je sa svojom Francuskinjom Kristinom, veselila se Slavica Mičić, Goca Radovanović, Dušica Paunović, Ivana Minić, Mirjana i Kosta od Bijeljine. Hadžići su najbroniji: Milan, Radisava, Slaviša, Saša, Snežana i deca. A ne može bez bivšeg predsednika Šumadije Mirka Savovića, njegove Ruže i bivšeg potpredsednika Dragana Gavrilovića i supruge Nataše…
I da se trudio, dvometraš Goran ne bi mogao da sakrije koliko je u novogodišnjoj noći, od zadovoljstva, dodatno porastao.
– Ja sam beton-čovek. Kad nešto zacrtam, to teram do kraja. Tako je i ovaj put. A kako sebi najviše verujem, sam sam pripremio dva praseta, četiri sata sam ih pekao. Jednom sam ovde naručio pečeno prase i nije mi se svidelo, moj otac je to drugačije radio, mnogo ukusnije.
Nasledio sam sve od oca, hoću sve po svome, hoću cakum-pakum prasence. Ja i kore razvijam, pite su mi savijače. Nema onog koji me ne pohvali, a onda sam i ja oduševljen, prija mi kad me hvale – razrađuje Goran.
Po tradiciji srpske domaćice su se istakle, na sve su mislile, pa i na šestoro prisutnih koji su muslimanske veroispovesti.
– Za njih je spremljena jagnjetina – kaže Goran.
Za pesmu, igru i ritam bile su zadužene dve muzičke grupe predvođene Banetom i Leonardom, u kolu su svi proključali, a teško im je pao razlaz zakazan za pet sati ujutru.
Od ponoći na vodi
– Sve što kuvam – ja i probam. Moj jedini problem bio je što ovaj put, nisam mogao da probam sve što sam pripremio, na božićnom sam postu. Za nas nekoliko na trpezi su bili pita sa krompirom i crnim lukom, losos i salate, tako do ponoći, a od ponoći smo na vodi – otkriva Goran.
Dočekali i ispratili goste
Slavljenike 2019. dočekivali su i ispraćali predsednik Goran Radovanović, njegova Svetlana, poreklom iz Ljevčeg Polja, Republika Srpska, i troje dece: Anastasija, Tijana i mezimac Nemanja, uz njih blagajnik David Paunović i uzorna aktivistkinja Vesna Savović.
